Климатска криза донела додатних шест недеља екстремне врућине у 2024.

Климатска криза довела је до тога да имамо додатних шест недеља у 2024. години са високом температурама које су опасне за просечну особу, чиме је појачан фатални утицај топлотних таласа широм света, упозоравају климатолози.

Климатска криза донела додатних шест недеља екстремне врућине у 2024. Климатска криза донела додатних шест недеља екстремне врућине у 2024.

Ефекти глобалног загревања, које је изазвано људским активностима, били су далеко гори за неке области и тамошње становнике, показала је анализа организација "World Weather Attribution" (WWA) и "Climate Central".

Најтеже су погођени они у карипским и пацифичким острвским државама. У тим деловима света бележи се око 150 дана са опасним врућинама више него што би их било без глобалног загревања, што је скоро пола године.

Скоро половина светских земаља претрпела је најмање два месеца високоризичних температура. Чак и крајеви који су били најмање погођени, као што су Велика Британија, САД и Аустралија, загађење угљеником од сагоревања фосилних горива довело је до додатне три недеље повишених температура.

Интензивнији топлотни таласи су најсмртоноснија последица климатске кризе.

Престанак сагоревања угља, нафте и гаса кључно је за заустављање погоршања ефеката, упозоравају научници. Предвиђа се да ће 2024. бити најтоплија година у историји са рекордно високим емисијама угљеника.

Истраживачи позивају надлежне да смртне случајеве услед топлотних таласа пријављују у реалном времену. Подаци којима располажемо, због недостатка праћења, нису прецизни већ показују далеко мању учесталост него што је то заиста. Могуће је да су, током последњих деценија, милиони људи умрли од последица глобалног загревања изазваног људским активностима.

„Утицаји загревања фосилних горива никада нису били јаснији или разорнији него 2024. године и изазвали су немилосрдну патњу. Поплаве у Шпанији, урагани у САД, суша у Амазонији и поплаве широм Африке су само неки примери. Знамо тачно шта треба да урадимо да спречимо да се ствари погоршају: да престанемо да сагоревамо фосилна горива“, поручила је др Фридерике Ото, професорка Империјал колеџа у Лондону и један од оснивача организације WWA.

Све чешће температуре које могу да угрозе здравље људи

Џозеф Жигер, техничар за истраживање у организацији "Climate Central", каже да су скоро свуда на Земљи, дневне температуре које су тако високе да угрозе људско здравље, постале све чешће због климатских промена.

Британски лист Гардијан је у новембру открио да су климатске промене изазвале десетине топлотних таласа који раније нису били могући, као и да је стотине других екстремних временских догађаја постало још озбиљније или вероватније.

Нова анализа идентификовала је локалне „дане ризичне врућине“ израчунавањем граничне температуре за најтоплијих 10 одсто дана у периоду од 1991. до 2020. године. Такви дани су доведени у везу са повећаним здравственим ризицима. Истраживачи су затим упоредили број дана током 2024. године који прелазе овај праг са онима у сценарију без глобалног загревања како би израчунали колико је додатних топлих дана проузроковано климатском кризом. Открили су да је просечна особа била изложена опасним врућинама 41 дан више, истичући како су климатске промене излагале милионе људи ризично високим температурама током дужих периода.

Индонезија, у којој живи 280 милиона људи, искусила је додатна 122 дана опасних врућина, као и Сингапур и многе државе Централне Америке. На Блиском истоку, људи у Саудијској Арабији су издржали 70 додатних врелих дана, у години када је најмање 1.300 верника на хаџилуку умрло током екстремних врућина. Бразил и Бангладеш издржали су око 50 екстремно топлих дана више, док су Шпанија, Норвешка и балканске земље имале додатних месец дана високих температура.

Пет милијарди људи, скоро две трећине светске популације, 21. јула ове године, једног од најтоплијих дана у години, искусило је повишене температуре. Током ове године, урагани су такође били „погурани“ климатском кризом.

Наше анализе су показале да је сваки атлантски ураган ове године био појачан климатским променама, и да урагани Берил и Милтон, који су категорисани као олује пете категорије, не би достигли тај ниво да није климатских промена“, наводи Кристина Дал, потпредседница задужена за сектор науке у организацији "Climate Central".

Још једна разорна година са екстремним временом

Недавна анализа коју је спровела организација WWA показала је да је невероватан низ од шест тајфуна на Филипинима за 30 дана, који је погодио пордучје са 13 милиона људи, постао вероватнији догађај, а тајфуни су и јачи због глобалног загревања.

Џули Ариги, програмска директорка Климатског центра Црвеног крста и Црвеног полумесеца истиче да је још једна разорна година екстремног времена показала да нисмо добро припремљени за живот ни на температурама које сада бележимо.

У 2025. години кључно је да свака земља убрза напоре да се прилагоди климатским променама и да богате нације обезбеде средства да помогну земљама у развоју“, поручује Аригијева.

Мере би требало да укључују боље системе раног упозоравања, који могу да сачувају животе, и пријављивање смртних случајева услед топлоте, кажу истраживачи.

У већини земаља уопште нема извештаја о топлотним таласима, што значи да су бројеви које имамо увек мањи него што је реално стање. Ако не можемо аргументовано да саопштимо да заиста много људи умире, много је теже подићи свест о томе да су топлотни таласи најсмртоноснији екстремни догађаји, и то су екстремни догађаји у којима климатске промене имају кључну улогу“, закључила је др Федерика Ото.

субота, 28. децембар 2024.
0° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње