Шумски пожари у Арктичком кругу довели до рекордне емисије угљен-диоксида
Као последица великих шумских пожара у Арктичком кругу, овог лета је забележена рекордна емисија угљен-диоксида која је надмашила и прошлогодишњу. Облаци дима су били толико велики да су се надвили над територијом величине једне трећине Канаде.
Научници из Службе за мониториг атмосфере пратили су пожаре у Арктичком кругу и проценили да је у том региону од 1. јануара до 31. августа ове године емитовано 244 мегатоне угљен-диоксида, а током целе прошле године 181 мегатона.
Пожари су врхунац достигли током јула и почетком августа.
„Арктички пожари који су од средине јуна све активнији, већ су у погледу обима и интезитета оборили рекорд из 2019. године, што се одражава и на емисију угљен-диоксида. Овим простором су поново преовладавале високе температуре и суви временски услови“, каже Марк Парингтон, стручњак за шумске пожаре.
Истиче да је праћење и надгледање пожара од великог значаја за разумевање утицаја који ови догађаји имају на атмосферу и загађење ваздуха.
Неконтролисани пожари избијају из више разлога – удара грома или људског немара, али чести су и, такозвани, „зомби пожари“ који током зиме тињају под земљом, сагоревајући тресет и органске материје, а који се сваког пролећа поново активирају.
Делови Русије значајно погођени, ваздух све загађенији
Руска Република Саха (Јакутија), која се једним делом налази у Арктичком кругу, посебно је тешко погођена јер су пожари уништили милионе хектара земљишта и повећали емисију угљен-диоксида са прошлогодишњих 208 на чак 395 мегатона. Због пожара је порасла и просечна годишња температура.
Огромни облаци дима негативно утичу на квалитет ваздуха у региону, што значајно погоршава симптоме ковида 19 и осталих респираторних инфекција.
Више организација за заштиту животне средине, укључујући и Светску фондацију за природу (WWF), критиковало је и руску владу због изостанка адекватне и правовремене реакције.
Упозоравају да би шумски пожари ускоро могли проузроковати да температура на Арктику буде и 10 степени виша од данашње. У комбинацији са са отапањем леда, све топлији Арктички круг може изазвати поплаве, клизишта, ерозију и низ других опасности по инфраструктуру, животе људи и дивљих животиња.
Ситуација са шумским пожарима неповољна је ове године и у Калифорнији и прашумама око Амазона.
Коментари