Мрави непогрешиво умеју да „намиришу“ непријатеља

Истраживање објављено у Журналу за експерименталну биологију сугерише да мрави одређују да ли је други мрав, кога сретну на путу, пријатељ или непријатељ на основу тога како се одређени хемијски маркери декодирају у њиховом мозгу. 

То је кључни фактор на основу којег мрав одлучује да ли креће у борбу или се одлучује за мирне односе.

Научници сматрају да је овакво препознавање од кључне важности за бића која живе у колонијама. Такав механизам је, објашњавају истраживачи, „уграђен“ у мрављи ДНК.

„Мрави су једна од највећих прича о успеху у еволуцијској биологији, захваљујући њиховом напредном организацијском понашању и сложеним друштвеним интеракцијама“, објашњава биолог Лоренс Цвибел.

Годинама су истраживачи сматрали да мрави имају специфичне хемијске маркере који играју кључну улогу у њиховим интеракцијама. Оно што је научнике током новијих истраживања изненадило је то што мрави, не само да имају ове маркере већ да су врло прецизни у декодирању намера друге јединке и да могу да изазову различито понашање, међу којима је и агресивност.

Дакле, мрав среће другог мрава, декодира хемијска једињења која су код њега присутна и доноси брзу, али тачну одлуку – или ће се борити или ће упутити добродошлицу новопридошлом мраву.

Овакав систем закључавања истраживачи су проучавали код мрава из девет различитих колонија на Флориди.

Закључили су да је подразумевано понашање једног мрава мирољубиво, и да су по дефиницији отворена бића склона прихватању. Механизам за активирање агресивности се „укључује“ у посебним ситуацијама.

„Прихватање пријатеља и одбијање непријатеља једна је од најважнијих одлука које мрав мора да донесе. Наше истраживање открива да, уколико не постоји јасна и недвосмислена претња, мрави вероватније прихватају друге него што ће одговорити агресивношћу. Овај процес је можда допринео еволуцијском успеху ових инсеката“, објаснио је водећи аутор студије Стивен Фергусон.