Шуме су плућа планете – то није модни тренд

Пошумљавање није само ствар струке, већ свих нас. А чистији ваздух само је један од разлога зашто према шумама треба да будемо одговорнији, кажу стручњаци. План је да у наредних пет година само у Београду буде посађено милион стабала.

„То је добар план и реално га је извести, наравно треба водити рачуна о следећој ствари, треба зауставити уништавање зелених површина и уклањање дрвећа на ужем градском подручју, јер нисмо ништа урадили ако додатно елиминишемо зелене површине и дрвеће на ужој територији града, а садимо у руралним деловима Београда“, рекао је Ратко Ристић, декан Шумарског факултета у Београду.

Нећемо много урадити ни ако држава не помогне градовима, општинама и удружењима грађана, јер се показало да многи не умеју да напишу пројекте за пошумљавање, па не искористе средства из буџета за то. Држава пре свега, сматра наш саговорник, треба да идентификује површине у свом власништву које су погодне за пошумљавање.

„Да се зна који је то обим радова и колико то кошта и после тога да именује организације, да ли су то јавна предузећа из области шумарства или приватне фирме, њима по основу расписаног конкурса уступи новац, они изведу те радове и онда је држава дужна да именује титулара који ће се о томе бринути, различити видови инвестиција, поготово у туризму, нажалост врше веома озбиљне притиске на шумске површине, како у урбаним подручјима, тако и ван урабаних подручја“, истакао је Ратко Ристић.

Шумским површинама јака конкуренција је и пољопривреда јер је власницима исплативија, кажу у ресорном министарству. Међутим, чак ни власници који дигну руке од ње, запуштене пашњаке и ливаде углавном не претворе у шумско земљиште. Од такве идеје одвраћа их Закон, који ће ускоро бити измењен, кажу у Управи за шуме.

„У важећој верзији Закона о накнадама стоји обавеза да, уколико пољопривредно земљиште претварате у шумско, то јест пошумљавате, морате платити накнаду и тај пропис каже да отприлике накнаду која износи половину вредности те парцеле ви морате да платите да бисте га претворили у шуму, што мало није логично“, рекао је Саша Стаматовић, директор Управе за шуме Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

А логично је стимулисати власнике приватних шума да саде, кажу у Јавном предузећу „Србијашуме“, које газдује државним шумама и шумским земљиштем на површини од 890.655 хектара.

„Држава треба да нађе начин да се ти људи стимулишу, да саде на тим површинама, само тако можемо постићи зацртну шумовитост Србије. Ми на годишњем нивоу садимо на површинама којима ми газдујемо више од четири милиона садница. Веровали или не, када би ЈП 'Србијашуме' пошумило апсолутно све површине које су доступне и погодне за пошумљавање, укупна шумовитост Србије би се повећала само за један одсто“, истакла је Наташа Манојловић из ЈП „Србијашуме".

Треба нам и ефикаснија борба са бесправном сечом шума. Располажемо тек са око 40 републичких шумарских и ловних инспектора, податак је ресорног министарства. Прошле године, кажу, поднето је 1.900 прекршајних и кривичних пријава због бесправне сече шума и нелегалног промета. Заплењено је 11.000 метара кубних дрвета.