Лепо време буди и медведе на Тари из зимског сна

Мрки медвед је, најкрупнија европска врста звери и спада у најкрупније предаторе на Земљи. Некада је био широко распрострањен у Србији, али је због неконтролисаног лова сада угрожена врста. У Русији, Румунији и Финској је заштићена врста и забрањен је лов.

Прошлог лета је ухваћен и чипован медвед који је добио име Милош, а у међувремену смо добили и Зорана. Вођа тима је био професор Биолошког факултета, др Душко Ћировић, гост Јутарњег програма.

„Прошлог лета смо ухватили два медведа, али други, Миша, није био нарочито кооперативан и скинуо је огрлицу већ после неколико сати. У суштини, проблем са тим крупним медведима је што они теже преко 200 килограма и обим њиховог врата је сличан обиму главе и лако скидају огрлице“, објашњава професор Ћировић.

Огрлице пре свега дају податке о позицијама на којима се медвед налази. Оне су конфигурисане тако да се џи-пи-ес уређај укључује сваких сат времена и сваких сат времена се прати његово кретање. На основу тих података добија се велики број информација о животу медведа. Зна се колика му је територија, зна се куда се креће, која су му најважнија станишта, знају се коридори којима се пребацује. Добијају се подаци и о његовом понашању.

„Рецимо, медвед Зоран који је маркиран на Тари није у дубоком зимском сну. Користи ове топле дане и излази на осунчане стене да се сунча, како ми то кажемо, да упије енергију током хладних зимских дана. Иначе, није необично да у нашим условима медведи буду активни током читаве зиме и управо се спремамо да кренемо у озбиљну анализу зашто медведи код нас не спавају. Биће укључене и различите климатске варијабле и станишне варијабле како бисмо успели да нађемо одговоре зашто неких година медведи спавају, а неких не. Који то медведи чешће не спавају и тако даље“, наводи гост Јутарњег програма.

Из литературе је познато да мужјаци чешће бивају активни током зиме. Дешава се да се пробуде, шетају неко време, па да се врате у брлог, као што тренутно ради медвед Зоран. Мада се он не шета, већ само излази испред брлога да се сунча, додаје професор. Али то зависи од више различитих фактора, како од временских прилика, доступности хране, од тога како су се припремили за зиму, то јест какво је било касно лето и рана јесен и тако даље.

Последње конфигурације огрлица које су коришћене у Националном парку Тара за праћење медведа, с обзиром на то да технологија стално напредује, могу да остану на медведу око три године, а реални потенцијал им је да доставе око 20.000 података о њиховом кретању.

Медведи из Србије радо путују у Босну и Херцеговину

„Медведи са Таре највише комуницирају са медведима из Босне. Само два медведа од двадесет и једног обележеног никада нису били у Босни. Границу прелазе најчешће млади медведи у пролеће када је сезона парења и тако избегавају крупније медведе који у конкуренцији за женку терају те младе и умеју да их нападну и повреде. И да би избегли повређивање они се удаљавају на нека сигурнија подручја“, напомиње професор.

Процене су да у Босни има 400, неки чак кажу и 600 медведа, а неке најоптималније процене за Србију су око 100 до 120 медведа. Мораће још много да се ради на опоравку ове врсте код нас, сматра гост Јутарњег програма.

Још пуно посла на заштити медведа у Србији

„Пре свега морамо што више да сазнамо о животу медведа код нас да бисмо те податке искористили и на плану њихове заштите. Да познајемо кретање, станишне преференције, репродуктивну успешност, али и конфликте са локалним становништвом. Нажалост, медвед изгледа као симпатична животиња, али уме да направи штету локалном становништву које дели те просторе са њим. Тим штетама се мора управљати. Морају се наћи неки механизми и одговори да се смање, спрече или да се тим људима компензује штета како бисмо омогућили заједнички суживот људи и медведа на просторима Србије“, истиче професор Душко Ћирић.

Планови за будућност су пре свега усмерени на обезбеђивање фондова и финансијских средстава за маркирање макар још једног медведа, и то медведа Милоша који једини долази на хранилиште на Јадовнику. Огрлица треба да му отпадне на јесен ове године и било би добро да буде поново маркиран и на тај начин би се добили подаци од шест година у континуитету, што би био јединствен пример у овом делу Европе.