Најгора вест коју смо могли да чујемо

Гост Јутарњег програма професор др Владимир Ђурђевић, метеоролог са Института за метеорологију, наводи да су последњи подаци Уједињених нација нешто што би требало да нас забрине, пошто се ствари не одвијају онако како је предвиђено.

Париски споразум је потписан 2015. године и он је требало да ограничи емисију угљен-диоксида. Све земље су се договориле да желе то да ураде, међутим та иницијална добра воља одржала се кратко време и последњих година се поново бележи пораст емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште.

„Подаци стручњаке нису изненадили, али су их веома забринули јер што више одмакнемо у повећању концентрације угљен-диоксида, све ће теже бити да испунимо Париски споразум“, наглашава проф. Ђурђевић.

Угљен-диоксид је главни гас који доводи до ефекта стаклене баште, али није једини, додаје професор. Ту је и метан чији се раст такође бележи. Али, метан нешто мање утиче на климатске промене јер се много брже уклања из атмосфере. Метан нестаје из атмосфере за неких десет година, али угљен-диоксид када доспе у атмосферу он се задржава стотинама, ако не и хиљадама година, наглашава Ђурђевић.

„Значи, ако бисмо данас престали да емитујемо угљен-диоксид, он ће остати на овом нивоу у атмосфери заувек и учинити да климатске промене теку и даље. Не овако убрзано као сада, али ће планета и даље да реагује на његово присуство“, напомиње гост Јутарњег програма.

Позив на узбуну упућен је неколико дана пред годишњи састанак Уједињених нација о борби против климатских промена који се одржава од 2. до 13 децембра у Мадриду. Поставља се питање да ли ишта више може да се промени.

„Једноставно државе би требало да наставе да раде оно на шта су се обавезале Париским споразумом, а то је да ће смањити емисију у обиму у коме тренутно могу. Већ следеће године се очекује ревизија овог споразума, јер оно што су земље обећале није довољно да би се испунили услови да се пораст глобалне температуре задржи на два степена, тако да би од следеће године морали да ревидирају своје стандарде“, каже проф. Владимир Ђурђевић.

Нажалост, јавност на овај проблем обраћа пажњу само у неким ванредним ситуацијама, као што је недавно била у Србији, али чим тај проблем прође, заборавимо и окрећемо се другим темама. Не постоји дугорочана визија и дугорочни начин разумевања ових проблема, а они су толико сложени и захтевају да се непрекидно ради на њима и онда када видимо последице и када не видимо, посебно када причамо о климатским променама чији ће пун ефекат бити видљив за двадесет до тридесет година, наводи на крају гостовања у Јутарњем програму, проф. Владимир Ђурђевић.