Не, „плућа“ планете нису у Амазонији и нећемо остати без кисеоника

„Плућа планете“. Тако често називају Амазонију. Бројни медији пишу да пожари прете количини атмосферског кисеоника који удишемо. Често понављана тврдња да амазонска џунгла производи 20 одсто кисеоника на планети није тачна.

У ствари, скоро сав кисеоник на Земљи потекао је из океана и има га довољно да траје милионима година. Постоји много разлога због којих треба бити ужаснут поводом пожара у Амазонији, али трошење залиха атмосферског кисеоника није један од њих.

Атмосферски научник Скот Денинг са Универзитета у Колораду наводи да се скоро сав слободан кисеоник у ваздуху произведе у биљкама путем фотосинтезе, а око трећина копнене фотосинтезе одиграва се у тропским шумама, од којих је највећа Амазонија.

Међутим, сав кисеоник произведен фотосинтезом сваке године потроше живи организми и пожари. Дрвеће константно одбацује мртво лишће, гране, корење и други отпад, који храни богат екосистем организама, највише инсекте и микробе. Сви они троше кисеоник у том процесу.

Биљке производе много кисеоника, а микроби троше много кисеоника. Резултат тога јесте да је нето производња кисеоника од стране биљака близу нули.

Амазонија производи око пет, шест одсто кисеоника који се ствара фотосинтезом.

Гледано из шире перспективе читаве планете, у којој биосфера не само што ствара већ и троши кисеоник, допринос Амазоније у количини кисеоника на Земљи је мање, више на нули.

Насупрот популарним бомбастичним изјавама, Земља има неуобичајено велику количину слободног кисеоника – веома реактивног гаса који се у великим количнима у атмосфери нашао не захваљујући дрвећу.

Уместо тога, Денинг објашњава да је кисеоник који удишемо заоставштина фитопланктона из океана који су током милијарди година полако, али сигурно акумулирали кисеоник, који је атмосферу Земље учинио оваквом каква је данас, са око 21 одсто тог елемента.

Чак и да сва органска материја сагори одједном, мање од једног одстотка светског кисеоника би био потрошен. У атмосфери има довољно кисеоника да траје милионима година.

Не плућа, већ клима-уређај

Наравно, све претходно наведено не значи да Амазонија није важна. У нетакнутом стању, највећа светска прашума је значајан фактор извлачења угљен-диоксида из атмосфере.

Научници се не слажу са поређењем са „плућима“ планете, већ мисле да је много тачније да је Амазонија џиновски клима-уређај, који хлади планету – један од најзначајнијих фактора у смањивању климатских промена, заједно са тропским шумама у централној Африци и Азији.

Амазонија је такође дом хиљада различитих врста животиња и биљака и као таква најразноврснији копнени екосистем на свету, а климатске промене, неконтролисана сеча и човеков немар прете да га униште.

Осим тога, Амазон игра веома важну улогу у стабилизацији кишних циклуса у Јужној Америци и кључан је за живот једног милиона припадника домородачког становништва.

Због свега тога, брига о највећој тропској шуми на свету свакако је оправдана, иако тврдња о „плућима“ планете једноставно није тачна.