Ако случајно сретнете медведа, придржавајте се оне народне: „Не чачкај мечку!“

Камере које је ловац Зоран Кнежевић поставио у атару Јелакца код Александровца, како би пратио дивље свиње које долазе на хранилиште - снимиле су медведа. И то на само неколико стотина метара од села. Медведа су привукле шљиве у оближњем воћњаку, о чему сведочи неколико поломљених грана.

Гост Јутарњег програма, професор др Душко Ћировић са Биолошког факултета истиче да ове појаве не представљају неко изненађење јер животиње привлачи храна. На основу објављених снимака, професор процењује да је у питању млад примерак медведа који и иначе имају велике територије и нису превише везани за одређено подручје тако да се вероватно неће дуго задржати на овом терену.

„Доста лутају и покривају велики простор тако да је питање где се већ данас налази и где ће се већ сутра наћи“, додаје професор.

Што се тиче страховања због сусрета са медведом гост Јутарњег програма наглашава да до таквих сусрета јако ретко долази. Медведи имају далеко развијенија чула него човек и далеко пре осете и примете присуство човека и склањају се. То је природна реакција свих дивљих животиња.

У случају неког изненадног сусрета, професор Ћировић препоручује да је најбоље држати се оне народне изреке, „не чачкај мечку".

„Не прилазите медведу, не покушавајте да заузмете неки бољи положај или да фотографишете. Удаљите се лагано, без буке и наглих покрета“, упозорава професор.

Процењује се да у Националном парку „Тара“ има око 40 до 50 јединки медведа који живе на том простору. Наши медведи су само делови великих европских популација. Медведи са Таре су делови динарско-тепинске популације и информације о њиховим кретањима добијају се на основу маркираних медведа који су обележени сателитским огрлицама.

„У овом моменту пратимо две јединке. Једна је у Националном парку Тара, а друга у околини Пријепоља. Ти подаци су нам драгоцени јер нам говоре где медведи живе, каква станишта преферирају, куда се крећу, где су им пролази, колико често прелазе у Босну, колико пређу током дана, сезоне, током године, током свог живота. Сада смо у могућности да пратимо кретање медведа и три године“, наводи гост Јутарњег програма.

На Јадовнику је маркиран примерак мрког медведа, у оквиру међународног пројекта који финансира немачки Рудфорд. Меда Милош је добио огрлицу која обезбеђује праћење у наредне две године. Истраживаче занима и то колико се медведи често приближавају насељима, колико користе антопогене ресурсе, односно, колико једу храну коју обезбеђују људи.

То што се дивље животиње све чешће сусрећу у насељеним подручјима, значи да смо много променили природу, наглашава професор Биолошког факултета.

„Многа станишта смо трансформисали на начин који нама одговара у урбане или пољопривредне пределе и животиње просто реагују на то. Неке се јако добро прилагођавају таквим променама, пластични су, могу да користе ресурсе које људи стварају и на тај начин су доста толерантне и могу се наћи не само у насељеним, већ и урбаним подручјима. То се дешава и даље ће се све чешће дешавати“, напомиње на крају гостовања у Јутарњем програму професор Душко Ћировић.