Амазонија је извор живота – она нас поји, храни, лечи

Падавине - Амазонска прашума производи огромне количине воде, не само за Бразил, већ за читаву Јужну Америку. Такозване "летеће реке" преносе влажност у велике делове Бразила. То су ваздушне масе натопљене воденом паром које настају евапотранспирацијом, сабраним испаравањем из флоре, фауне, воде и тла. Ти огромни кишни облаци утичу на падавине у Боливији, Парагвају, Аргентини, Уругвају, па чак на крајњем југу Чилеа.

Према резултатима бразилског државног истраживачког института ИНПА, једно дрво пречника десет метара дневно може да у атмосферу испари више од 300 литара воде - дупло више него што један становник Бразила дневно потроши.

Очување амазонске прашуме неопходно је за пољопривреду, производњу прехрамбених производа и производњу струје у Бразилу.

Сеча у тој прашуми шкоди евапотранспирацији, домету "летећих река" и утиче на количину падавина у многим земљама Јужне Америке. Поред тога, амазонска прашума заслужна је за једну петину слатке воде која доспева у светска мора.

Климатске промене - Амазонска прашума и друге тропске шуме упијају између 90 и 140 милијарди тона угљеника и тако доприносе стабилизацији светске климе. Само амазонска прашума чини десет одсто биомасе наше планете.

Прокрчене шуме су, напротив, највећи извор гасова који изазивају ефекат стаклене баште. Сечом шуме зарад добијања земљишта за пољопривредно коришћење долази до емитовања тих гасова у атмосферу, а то дестабилизује климу.

Париским споразумом о климатским променама из 2015. задат је циљ да се глобално отопљење ограничи на испод два степена у поређењу са прединдустријским временом. Тај план у себи нужно садржи и очување шума.

Подаци УН из 2015. показују да је Бразил једна од десет земаља на свету у којима је емитовање гасова који изазивају ефекат стаклене баште на највишем нивоу. Зато се та земља обавезала да ће редуковати емитовање тих гасова до 2030. за 43 одсто у поређењу са стањем из 2005. године.

Како би се тај циљ постигао, Бразил се обавезао да ће повећати удео одрживе био-енергије те да ће, између осталог, поново пошумити дванаест милиона хектара земље.

Биланс борбе за заштиту животне средине - Десет одсто свих човеку познатих биљних и животињских врста на планети Земљи свој дом има у амазонској прашуми. Та највећа тропска шума располаже највећим биодиверзитетом на свету. Осим тога, ту је и велики број врста које су научницима још увек непознате.

Очување биоразноликости важно је због тога што она гарантује одрживост за све организме. Здрави и разнолики еко-системи се, осим тога, боље опорављају од катастрофа попут пожара.

Очување биолошке разноликости такође доприноси стабилизацији других еко-система у региону. Огромни корални гребен на ушћу реке Амазон у Атлантски океан дом је за корале који су угрожени глобалним отопљењем.

Према наводима биолога Карлоса Едуарда Лајтеа Фереире са Универзитета Федерал Флуминенсе из Рио де Жанеира, тај гребен би могао да допринесе да се корали поново населе у оним подручјима у светским океанима где су корални гребени знатно оштећени.

Међутим, нафтне компаније попут Тотала или БП планирају да у близини коралног гребена на ушћу Амазона изврше бушења у циљу потраге за нафтом. То би тај еко-систем могло да угрози.

Производи из прашуме - Биљке из амазонске прашуме важне су и за производњу лекова, прехрамбених и других производа. Више од 10.000 биљних врста тог региона пружа материјал за медицинску употребу, козметику или биолошка средства за сузбијање штеточина.

Према наводима из једног истраживања Универзитета АБЦ из Сао Паула, такозвани "мачији нокат", биљка која расте у амазонској прашуми, може да се користи не само за лечење артритиса и артрозе, већ и како би се смањио умор и побољшао квалитет живота пацијената у поодмаклом стадијуму канцера.

Производи из прашуме продају се у читавом Бразилу, а бројни се извозе у читав свет.