Пожар у Амазонији се тиче свих нас

У Амазонији још траје борба са ватреном стихијом. Бразилски председник Жаир Болсонаро наредио је слање војске која ће помоћи у гашењу ватре. У многим земљама Латинске Америке шире се протести због односа бразилског председника према пожарима, а и водећи светски лидери појачавају притисак на бразилске власти.

Гост Јутарњег програма, Слободан Бубњевић, са Института за физику и уредник портала „Наука кроз приче“, истиче да ова година представља политичку прекретницу у управљању овим проблемом крчења Амазоније.

Поред тога, Бубњевић напомиње да су подаци којима се оперише у јавности добијени од бразилског Националног института за истраживање свемира. Они су дали информацију да је у Бразилу у августу месецу ове године било 75 хиљада пожара, а онда се манипулисало тим податком да је то повећање од 88 одсто, али није речено у односу на шта.

„Када говоримо о пожарима овог ранга, а видимо да је почетком месеца горела и тајга у Сибиру, реч је о глобалном ефекту, зато што та количина шуме покрива површину од 5.5 милиона квадратних километара, што је упоредиво са величином Европске уније заједно са Западним Балканом. Дакле, то је тако драматично велика површина да она оставља бар пет различитих последица када гори“, наводи гост Јутарњег програма.

Први аспект је свакако везан за производњу кисеоника. Свима је, још од основне школе, позната прича да приликом сваког петог удаха, удишемо кисеоник који је настао у Амазонији.

„Прецизно речено, заправо 16 одсто кисеоника који настаје на копну ствара се у Амазонији, али и то је довољно застрашујуће када се губи такав ресурс“, додаје Бубњевић.

Важно је напоменути и то да у овом тренутку не гори цела Амазонија, али да је још од 70-их година до данас искрчено 12 одсто прашуме. Ово је угрозило ресурсе за производњу кисеоника, али још више ремети баланс угљен-диоксида у атмосфери.

„Овде су два аспекта заступљена. Прво, само сагоревање емитује угљен-диоксид. Видели смо снимке Насе у којима они заправо мере угљен-моноксид, али где год њега има ту је и угљен-диоксид, видели смо како је то имало драматичне ефекте на Сао Паоло. То вам је као када би гореле шуме у Великој Британији и Шведској, а ми у Београду имали замрачено небо од дима“, објашњава Слободан Бубњевић.

Осим тога, шуме су резервоари за усисавање угљен-диоксида из атмосфере, али је и свако стабло нека врста „фрижидера" за атмосферу.

„Једно занимљиво истраживање вашингтонског Института за светске ресурсе показује да једно стабло охлади простор око себе за један дан као два клима уређаја која раде током целог дана“, наводи Бубњевић.

Амазонија фасцинира још од времена када је Франциско де Орељано, шпански конквистадор, који је први истражио Амазонију и први опловио ту реку, 1542. године.

„Још од тог доба она фасцинира јер је потпуно другачија од свега што знамо, као друга планета. Тамо живи преко две хиљаде сисара и птица које нису у потпуности ни пописане, а биљних врста има преко 40 хиљада и преко два милиона инсеката. Амазонија је обиље тајни, али, нажалост, крије и бројна богатства. Средином 20. века откривено је да постоје и нафтна налазишта“, каже гост Јутарњег програма.

Припадници аутохтоног бразилског племена Мура заветовали су се да ће до посљедњег атома снаге бранити своју земљу. Познато је да је Амазонијa једно од ретких места на планети где живи домородачко становништво које никада није било у контакту са савременом цивилизацијом. Зато су они најугроженији, с обзиром на то да су у потпуности део тог екосистема.

Крчење шума је последица жеље Бразилаца да прошире своје пољопривредно земљиште и да достигну неки економски ниво који сви прижељкују. Но, увек треба имати на уму, наглашава гост Јутарњег програма, да ово што Бразилци раде, наши су преци урадили пре неколико векова.

„Не може се рећи да је Европа била налик на Амазон, али остатак света је очистио своје шуме, тако да ово може бити порука да треба помоћи Бразилу да савлада овај проблем, али да и ми пробамо да наша подручја, која ми контролишемо, пошумимо у што већој мери јер је то једини начин да се са оваквим изазовима боримо“, закључује на крају гостовања у Јутарњем програму Слободан Бубњевић.