Човечанство би могло да нестане до 2100. године због нуклеарног рата и злоупотребе вештачке интелигенције

Ове две претње налазе се на врху листе од 17 великих опасности по здравље људи у наредних 75 година. Међу њима су и смањење издвајања богатих земаља за међународну помоћ, климатска криза и неухрањеност деце.

Стручњаци који стоје иза извештаја Комисије угледног часописа Лансет за глобалне претње здрављу у 21. веку истакли су да су све ове претње међусобно повезане, што значи да се њима мора приступити истовремено. Ипак, нагласили су да за сваку од њих постоји „реалан начин деловања“.

„Одлуке које лидери доносе данас обликоваће здравље и добробит следеће генерације“, рекао је професор Кристофер Мари, копредседавајући комисије и директор Института за здравствену метрику и процену Универзитета у Вашингтону.

Да би саставила листу, комисија је моделовала колико би година живота проведених у добром здрављу могло да буде изгубљено услед болести, инвалидитета или преране смрти изазваних сваком од ових претњи, полазећи од садашњих трендова. За то је коришћена мера позната као године живота кориговане у односу на инвалидитет.

„Злонамерна употреба вештачке интелигенције, укључујући стварање биолошког оружја, као и нуклеарни сукоб који би могао да изазове нуклеарну глад, носе ризик од изумирања човечанства у наредних 75 година“, наводи се у извештају.

Аутори додају да је вероватноћа таквих сценарија и даље мала, али да би њихове последице могле да доведу до нестанка човечанства. У случају нуклеарног сукоба, довољно честица могло би да доспе у горње слојеве атмосфере, блокира сунчеву светлост и изазове глад широм света. Други сценарио подразумева употребу биолошког оружја створеног уз помоћ вештачке интелигенције.

У уводнику часописа Лансет, објављеном уз извештај, упозорава се: „Уколико би се оствариле, размере штете биле би толике да би човечанство доживело апокалипсу.“

Међу осталим ризицима који би могли да доведу до кумулативног губитка више од милијарду година здравог живота, због чега су сврстани у категорију „великих катастрофалних претњи“, налазе се загађење ваздуха, антимикробна резистенција, неухрањеност деце и климатски слом.

На листи су и конвенционални оружани сукоби, смањење међународне помоћи, прекомерна конзумација алкохола, висок крвни притисак, неједнакост у приходима, низак ниво образовања, природно настале пандемије, гојазност, нарушено ментално здравље, пушење и нездраво старење.

Да би се нашле на листи, претње нису морале само да имају потенцијал да изазову велики губитак година живота проведених у добром здрављу већ и да постоје могућа решења за њихово ублажавање.

Доносиоци одлука морају да се суоче са претњама

Ибрахим Абубакар, члан комисије и професор епидемиологије заразних болести на Универзитетском колеџу у Лондону, истакао је:„Не полазимо од става: ‘Погледајте, желимо да вас уплашимо — постоји толико и толико претњи човечанству.’ Полазимо од претпоставке да се доносиоци политичких одлука данас, било на нивоу међународних институција или на националном нивоу, могу суочити са овим претњама. Важно је да разумеју и колики утицај могу да остваре ако предузму одговарајуће мере.“

Према извештају, ограничавање глобалног загревања на око 1,8 степени Целзијуса, уместо да оно достигне 4,4 степена, могло би да спречи губитак 1,89 милијарди година живота проведених у добром здрављу. Истраживачи су за сваку претњу моделују најбоље и најгоре могуће сценарије.

У регионима са вишим приходима, доминантне претње представљају незаразне болести, попут гојазности, и нарушено ментално здравље. У сиромашнијим деловима света губитак здравих година живота у већој мери повезан је са проблемима као што је низак ниво образовања.

Многе земље које су међу највећим донаторима међународне помоћи, укључујући Сједињене Америчке Државе и Уједињено Краљевство, током протекле године најавиле су значајно смањење издвајања за помоћ.

Према налазима комисије, могући колапс међународне здравствене помоћи или њено драстично смањење могли би да доведу до губитка чак 1,5 милијарди година живота коригованих у односу на инвалидитет до 2100. године. Скоро 70 одсто тог губитка односило би се на подсахарску Африку, регион који је уједно и међу најтеже погођенима неухрањеношћу деце.

Комисију чини 35 стручњака, а њени налази биће представљени у недељу на Светском здравственом самиту у Берлину, у Немачкој.

Процена ће бити ажурирана сваке године како би се поново размотрило свих 17 идентификованих претњи, узимајући у обзир нове податке и опасности које би се у међувремену могле појавити.

Аутори извештаја позвали су светске лидере да реагују пре него што се ризици претворе у кризе. Међу предложеним мерама су улагања у технолошке иновације и јачање здравствених система.

„Пре три године, када смо започели овај процес, мислили смо да постоје три велике претње: сукоби, климатске промене и пандемије. Сада знамо да постоји много већи број претњи о којима морамо да бринемо. Владе заиста морају да издвоје новац и ангажују људе који ће се бавити предвиђањем, спречавањем и припремом за овај разноврснији скуп претњи“, навео је Мари.