Две летелице у астероид – кинески план за одбрану Земље

Кинески астрономи припремају мисију која подразумева удар свемирске летелице у астероид, како би се испитале могућности одбране планете од потенцијално опасних свемирских тела.

Овај подухват, планиран за период пре 2030. године, представља следећи корак у глобалним напорима да се човечанство заштити од претњи из свемира. Иако су астероиди пречника око 30 метара релативно мали, научници упозоравају да би њихов удар у Земљу могао да изазове озбиљне последице.

Догађаји из прошлости показују колика може бити њихова разорна моћ. Експлозија метеора изнад Тунгуске у Сибиру 1908. године уништила је огромне површине шуме, док је удар Чељабинског метеора у атмосфери 2013. године повредио око 1.500 људи.

Кинески план ослања се на искуства Насине мисије Dart (Double Asteroid Redirection Test), која је 2022. године успешно променила путању малог астероида Диморфос, који кружи око већег астероида Дидимос.

Међутим, кинески приступ је амбициознији – циљ је да се директно промени орбита астероида око Сунца и испита како би се таква метода могла применити у стварној опасности.

Два објекта за један циљ

За разлику од претходних мисија, кинески пројекат предвиђа истовремено лансирање два објекта, наводи се у студији која је тренутно на рецензији у часопису Journal of Deep Space Exploration.

Један, такозвани „ударач“, има задатак да се великом брзином забоде у астероид, док ће други, „посматрач“, са безбедне удаљености пратити цео догађај.

Летелице ће путовати заједно и раздвојити се убрзо након напуштања Земљине орбите.

Главна мета мисије је мали астероид близу Земље, познат као 2015 XF261. Пречника је око 30 метара и креће се око Сунца по путањи сличној Земљиној, а близу наше планете требало би да прође око 2030. године, што га чини погодним кандидатом за тест.

Планирано је да ударна летелица погоди астероид брзином већом од девет километара у секунди – више од 26 пута брже од звука.

Због огромних удаљености и времена потребног да сигнал стигне од Земље до летелице, завршни маневри пре судара мораће да се изведу потпуно аутономно.

Ако мисија буде успешна, научници ће пажљиво пратити колико је промењена путања астероида.

Амбициознији приступ од Насиног Dartа

Кинеска мисија сматра се знатно сложенијом од Насиног теста Dart из неколико разлога.

Брзина удара кинеске летелице биће готово 50 одсто већа од брзине којом је Dart ударио у свој циљ.

Поред тога, док је Наса гађала Диморфос – мањи објекат који кружи око већег астероида Дидимоса и који припада категорији такозване „гомиле шљунка“ – кинески научници желе да погоде чврст, монолитни астероид.

Најважнија разлика је у самом циљу мисије. Кина жели да покаже да је могуће директно променити орбиту астероида око Сунца у односу на Земљу, што би било ближе стварном сценарију планетарне одбране.

Истраживачи из Кинеске националне свемирске администрације (CNSA) у својој студији наглашавају ту разлику.

„Dart је био први који је демонстрирао скретање астероида кинетичким ударом у свемиру, али није директно променио орбиту астероида око Сунца у односу на Земљу, што га разликује од реалног сценарија планетарне одбране“, навели су истраживачи.

Не само одбрана, већ и наука

Друга летелица, посматрач, имаће важну улогу не само у процени успешности удара већ и у научним истраживањима.

Опремљена камерама, спектрометрима и детекторима прашине, она ће годинама после судара пратити астероид, прикупљати податке и слати слике на Земљу.

Њен задатак биће да помогне у решавању дугогодишњих питања о природи астероида – каквог су састава, колика им је густина и гравитација, каква је њихова унутрашња структура и да ли садрже ретке минерале.

Ови напори део су све већег глобалног интересовања за планетарну одбрану и истраживање астероида.

Док се Кина припрема за своју мисију, Европска свемирска агенција (ЕСА) је 2024. године лансирала мисију Hera, која би крајем 2026. требало да стигне до система Дидимос–Диморфос и детаљно проучи последице НАСА-иног удара.

Истовремено, мисије попут кинеске Tianwen-2, јапанске Hayabusa2 и америчке OSIRIS-REx усмерене су на прикупљање узорака са астероида, што научницима пружа драгоцене податке о пореклу Сунчевог система.

Један од највећих изазова, наводи се у студији, јесте прецизно откривање и праћење циљаног астероида. На пример, астероид 2015 XF261 посматран је само 74 пута током последње деценије.

Због тога Кина планира да развије сопствени систем за надзор и рано упозоравање, који би укључивао земаљске и свемирске телескопе.

„Овакве мисије пружиће јединствену прилику за истраживање унутрашње структуре, састава и механичких својстава астероида близу Земље“, наводи се у студији.

Сазнања до којих дођу кинески научници могла би да помогну у стварању најдетаљније слике једног малог астероида до сада – што је важан корак не само у развоју система планетарне одбране већ и у разумевању космичких тела која су обликовала Сунчев систем.