Спроведено прво истраживање о трошковима неге домаћинстава у Србији, циљ економско оснаживање жена

Ово су неки од кључних налаза првог истраживања о трошковима неге које домаћинства у Србији плаћају из сопствених средстава, представљеног у организацији Kанцеларије Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women Srbija) уз подршку Амбасаде Уједињеног Kраљевства у Републици Србији.

„Током председавања Уједињеног Kраљевства Берлинским процесом, омогућили смо земљама Западног Балкана да се придруже иницијативи TransformCare, коју спроводи UN Women. Ова иницијатива помаже владама да унапреде системе неге и уклоне препреке које женама отежавају приступ квалитетним пословима“, изјавио је Доминик Отвеј, заменик амбасадора Уједињеног Kраљевства у Републици Србији.

Уједињено Kраљевство је за TransformCare издвојило милион фунти на глобалном нивоу, а тим средствима су од прошле године могле да приступе и Србија и остале земље региона.

Милана Рикановић, директорка канцеларије UN Women Srbija истакла је да налази истраживања показују да трошкови неге представљају значајно финансијско оптерећење за домаћинства у Србији, а чак 81% домаћинстава сваког месеца издваја средства за очување здравља чланова породице.

„Kада породице не могу да приуште потребне услуге, терет неге најчешће преузимају жене, кроз додатни неплаћени рад у домаћинству. Зато улагање у доступне и квалитетне услуге неге није само социјално питање, већ питање економске сигурности породица и родне равноправности“, казала је Рикановић.

Медијални месечни трошак за неку од услуга или активности неге износи 30.833 динара, што значи да половина домаћинстава месечно издваја до овог износа за потребе повезане са негом и подршком.

Чешће ослањање на уштеђевину

Посебно забрињава положај домаћинстава која брину о старијим особама и особама са инвалидитетом. За разлику од породица са децом, које трошкове чешће покривају додатним или прековременим радом, ова домаћинства се много чешће ослањају на уштеђевину и задуживање.

„Више од половине њих користи постојећу уштеђевину, док се више од трећине задужује како би обезбедило потребну негу. Истовремено, чак четвртина ових домаћинстава наводи да је због недостатка новца морала да одустане од прегледа или терапија“, изјавила је Оливера Вуковић, извршна директорка SeConS групе за развојну иницијативу.

Истраживање показује и да трошкови и организација неге имају значајне последице по свакодневни живот породица. Сваки четврти неговатељ или неговатељка због обавеза неге често изостаје са посла, сваки други одриче се слободног времена и одмора, док чак 73% не може да оде на годишњи одмор.

Више од 60% родитеља и чак 77% особа које брину о старијим члановима породице или особама са инвалидитетом осећа стрес због трошкова и организације неге, што указује на значајно психолошко оптерећење породица.

Истовремено, свако треће домаћинство у Србији било је принуђено да смањи основне животне трошкове, укључујући грејање, струју, превоз или квалитет хране, како би финансирало негу и подршку, док само једно од десет домаћинстава улаже у психолошку подршку или терапију.

Истраживање је реализовано на национално репрезентативном узорку од 1.000 домаћинстава у Србији, и пружа увид у финансијско оптерећење домаћинстава повезано са негом, последице које такви трошкови имају на квалитет живота породица, као и неједнакости које се иза тих података крију.

Иницијатива као помоћ

Истраживање је спроведено у оквиру иницијативе TransformCare, која промовише системска решења за унапређење политика неге и њихово повезивање са економским развојем, тржиштем рада и родном равноправношћу.

TransformCare представља један од кључних стубова стратегије UN Women за економско оснаживање жена и интегрални је део Стратешког плана UN Women. Регион Западног Балкана препознат је као приоритетан за спровођење иницијативе због изражених неједнакости у области неге, али и могућности да се кроз постојећа партнерства и програме оствари значајнији развојни утицај.

Жене у просеку обављају 2,6 пута више неплаћеног рада у области неге него мушкарци, што значајно ограничава њихово време и могућности за образовање, достојанствен плаћени рад и учешће у јавном животу.

Истовремено, неформални рад у области неге и даље је широко распрострањен. Сврха овог истраживања била је да, кроз успостављање поуздане доказне основе, подржи унапређење политика у области неге и тиме допринесе ширем економском оснаживању жена у Србији.