Мацут: Тражимо простор да смањимо цену лекова, број оболелих од дијабетеса забрињава

Нове терапије мењају правила игре, али отварају и ново питање: ко ће моћи да их приушти и како спречити њихову злоупотребу? Колико је озбиљан здравствени изазов пред нама? Какве мере држава припрема? Хоће ли лекови, после бројних најава, бити јефтинији и за кога? То су била нека од питања за професора др Ђуру Мацута, ендокринолога и председника Владе Србије.

На почетку разговора открио је која му је од две функције дража – ендокринолог или председник Владе.

„Пошто сам дошао са темом здравља, свакако она. Теже је бити председник Владе, свакако. Мени је лакше да будем лекар ендокринолог. Тема је везана за дијабетес и то је моја ужа област и медицина је нешто у чему и лакше сналазим“, истакао је проф. др Ђуро Мацут.

Чини се да се број оболелих од дијабетеса из године у годину повећава. Посебно забрињава број људи који уопште нису ни регистровани као оболели. Према последњем пресеку, око 700.000 људи зна да болује од дијабетеса.

„Сматра се да је то и већи број, скоро 800.000 људи, у односу на процене. Имамо процене нашег Националног института за јавно здравље 'Батут'. Имамо и процене Светске здравствене организације, односно међународних организација које се баве тим проценама, негде око 800.000, можда и нешто јаче, у зависности од методологије коју користимо, и на коју се групу пацијената односи. То су у ствари сви они људи који имају неки поремећај шећера у крви, а и не знају да то имају“, нагласио је професор Мацут.

Истиче да су нам данас многе ствари доступне, али да често не знамо како да их искористимо, што представља својеврстан парадокс. Пре двадесет година тежили смо нечему што данас имамо, а ипак нисмо сигурни шта да радимо с тим.

Уколико је ниво шећера у крви повишен, то може бити сигнал да се особа налази у стању преддијабетеса.

Може ли дијабетес да доведе до инфаркта, слепила, дијализе

„То су стандардне ситуације које ми учимо, као што учимо и студенте. У пракси имамо болести великих крвних судова, то су инфаркти и шлогови, болести периферних крвних судова када долази до промена на стопалима. Пола оних пацијената који уђу у коронарне јединице или у јединице за интензивно лечење пацијената са шлогом имају поремећај шећера или дијабетес“, истакао је Ђуро Мацут.

Раније се дијабетес најчешће везивао за старију популацију, шта каже статистика данас

Професор објашњава да је класична подела подразумевала да се дијабетес типа 1 јавља код млађих, а тип 2 код старијих особа. Данас, међутим, та разлика више није тако јасна, јер се старосна граница све више помера ка млађим генерацијама, па се болест све чешће открива већ у четвртој деценији живота.

„Сад имамо и гојазност, пре свега лоша исхрана, лоше навике у животу воде у дијабетес онога ко има осетљивост за дијабетес. Ако сте уморни и поспани, не можете да издржите радни дан, можда превише једете у неком тренутку. То је тај хиперинсулинизам, чувена инсулинска резистенција, потреба за водом, течношћу, чест одлазак у тоалет, то је озбиљна симптоматологија и то су симптоми. Ако имате у породици људи који имају дијабетес и вишак килограма, ти људи треба да иду на контроле“, рекао је проф. др Ђуро Мацут.

Савети за лечење на друштвеним мрежама

„То је невероватан број где људи који чита различите приче. Пацијенти који дођу у ординацију и испричају искуства. Поменули сте два лека који су за лечење дијабетеса. Имате сличне лекове са истим молекулима који су за лечење гојазности. Оземпик има свог рођака који се зове вегови, који је такође за лечење гојазности“, истакао је професор.

Како наводи, велико интересовање за ове лекове види се и на друштвеним мрежама: ако пацијент добије неки од њих и то објави на свом налогу, објава неретко за свега два сата привуче и до 150.000 прегледа.

„Данас имамо више негативног аспекта јер онда људи мисле да стварно могу да раде како хоће и онда питају где да купе лек, како да крену, без размишљања да би требало евентуално проверити нешто, јер лекови који се пусте у промет јесу безбедни, али за категорије пацијената којима треба да се дају уз, наравно, одлуку или процену ендокринолога у овом случају, тако да треба ипак питати пре него што кренете“, каже Мацут.

Истиче да је тешко изборити се с тим, јер у овом тренутку не постоји одговарајућа регулатива која би уредила ту област.

„Ширењем јавне свести о томе, кроз овакве емисије, људи који су у том пољу, људи који су од ауторитета, који су у тој области и експерти, треба да причају о томе. Имате пуно неког надрилекарства где људи који уопште нису у медицини, а слове се за лекаре, дају мишљења и то је велика опасност. Ако се ослањате на те друштвене мреже, стварно можете да уђете у проблем“, рекао је професор.

Сваки лек је веома добар, али и потенцијално опасан

Проф. др Мацут наглашава да особе са израженом гојазношћу не би требало да улазе у процес мршављења без претходне медицинске процене, одговарајућих анализа и психолошке припреме.

Према његовим речима, у том процесу важну улогу имају клинички психолози, који помажу пацијентима да се суоче са изазовима промене животних навика и истрају у лечењу. Он истиче да је реч о тимском приступу који, иако може деловати захтевно, представља неопходан део успешног лечења гојазности.

Не можете сами све да контролишете

Професор Мацут наглашава да ендокринолог има улогу да усмерава терапију и прати стање пацијента у одређеним интервалима, али да успешан приступ лечењу захтева и тимски рад. Поред нутриционисте, важна је и подршка психолога, који помаже пацијенту да се суочи са проблемом и прихвати промене, како би најпре сам са собом донео одлуку о промени животних навика.

„Ја обично кажем: ви се морате сами договорити. Ако сте дошли код мене на преглед, то значи да сте ипак нешто решили. То је јако битно. Тако је, ако сте се појавили на прегледу, нико вас није довео. Сви сте већ одрасли“, наводи професор.

Према најавама, лечење би данас требало да буде јефтиније, бар за одређене категорије становништва. Једно од питања је докле се стигло са плановима да поједине групе лекова појефтине, међу којима су и они који се користе у терапији дијабетеса.

„Савремена медицина и фармација иду ка томе да се добијају нови молекули који су веома скупи. Онда ови други лекови прелазе у старе лекове, па прелазе у генеричке лекове, који су много јефтинији. И ми смо у последње време сведоци, и раније је то било, али у последње време да је потреба стварно да се некако људима олакша, да они лекови који нису на листи и који се партиципирају на неки начин олакшано добијају. И то је била и тема мог разговора са председником Републике, који такође има велико разумевање за то и који јесте периодично усмеравао ка томе", навео је Мацут.

Како истиче, у току су разговори о промени А1 листе, коју оцењује као најпроблематичнију, пре свега због високих доплата које терете пацијенте.

"Ви имате А листу која је обавезна у потпуности само са основном партиципацијом, онда имате А1 листу. Ове друге листе нису толико битне за општу популацију", рекао је професор.

Како партиципацију смањити да би људима то нешто било омогућено

„Имамо иновативне лекове и неке мало мање или лекове старијег датума и сада се доста ради на томе. Ми ћемо да усвојимо једну ревидирану форму тих цена и мислим да ће се свим областима у медицини пружити и један равномерни приступ и фер однос, али и солидарност. Ипак, мора да постоји нека и међусобна солидарност између свих група и лекова и пацијената и фармацеутских компанија. То је једна велика и широка прича и то је јако скупо“, јасан је професор.

Наглашава да свака промена пролази кроз утврђену процедуру усвајања регулативе у оквиру Републичког фонда за здравствено осигурање, и изражава наду да ће се у скорије време, најкасније до краја лета, ублажити ценовни притисак на лекове. Како наводи, није могуће све лекове у потпуности учинити бесплатним, јер сви имају свој значај, али неки су важнији од других у терапијском смислу.

„Имамо десет-једанаест група лекова и ја се надам да ћемо у свим тим групама да нађемо простора да се смањи цена“, рекао је на крају разговора проф. др Ђуро Мацут, ендокринолог и председник Владе Србије.