петак, 12.06.2026, 18:26 -> 18:30
Извор: РТС, Nature
Огромни подземни кинески детектор неутрина открио своје прве налазе о „сабласним честицама“
Масивни подземни детектор, чији је циљ да помогне у разумевању мистериозних „сабласних честица“ нашег универзума, објавио је прве значајне резултате.
Подземна опсерваторија за неутрине Ђангмен (Jiangmen Underground Neutrino Observatory – JUNO) у Кини почела је да прикупља податке у августу, са циљем да расветли природу неутрина.
Ове сићушне космичке честице потичу још из времена Великог праска и сваке секунде у трилионима безазлено пролазе кроз наша тела.
Ипак, пошто имају готово занемарљиву масу, веома их је тешко детектовати. Прошле године су астрономи који користе мрежу сензора у Средоземном мору открили неутрино који је на Земљу стигао скоро брзином светлости и са 30 пута већом енергијом од икада откривеног неутрина.
Тим научника окупљен око пројекта JUNO представио је прве резултате добијене након два месеца прикупљања података. Они укључују нека од до сада најпрецизнијих мерења начина на који се неутрини мењају између три различите врсте, односно „укуса“, док путују кроз свемир.
„Ово ме заиста чини нестрпљивом да видим још узбудљивијих резултата у будућности“, изјавила је физичарка Кејт Шолберг са Универзитета Дјук, која није учествовала у новом истраживању.
Сферни детектор JUNO налази се на дубини од 700 метара испод земље. Он проучава антинеутрине који настају у сударима честица у две оближње нуклеарне електране.
Одгонетање „укуса“
Антинеутрини су подједнако мистериозне честице – својеврсне супротности неутрина – које научници проучавају како би боље разумели њихово понашање и начин на који функционишу неутрини.
Када антинеутрини дођу у контакт са честицама унутар детектора, настаје бљесак светлости.
Научници се надају да ће овај детектор помоћи у решавању дугогодишње мистерије о томе колика је маса сваког од три „укуса“ неутрина.
Према садашњим претпоставкама, два типа имају сличну масу, док је трећи специфичан, али још није познато да ли су два тежа, а трећи лакши, или обрнуто.
Први резултати још нису дали одговор на то питање.
Међутим, они показују могућности детектора и потврђују да ће „моћи да открије суптилне разлике“ које раздвајају различите врсте неутрина и њихове масе, рекао је коаутор студије Лијангђијан Вен, члан сарадничког тима JUNO.
Два слична детектора неутрина – јапански Хyпер-Камиоканде и експеримент Deep Underground Experiment (DUNE), који се спроводи у Сједињеним Америчким Државама – требало би да почну са прикупљањем података током наредне деценије. Њихови резултати, добијени другачијим приступима, послужиће за проверу налаза кинеског детектора.
Резултати истраживања објављени су у научном часопису „Нејчер“ (Nature).
Коментари