ДНК анализа Торинског покрова открила „хаос трагова“ – од животиња до људи, мистерија још дубља
Нова ДНК анализа Торинског покрова открила је трагове људи, животиња и биљака са више континената, што додатно компликује причу о једној од најпознатијих хришћанских реликвија и њеном пореклу.
ДНК анализа је идентификовала велики број животињског, биљног и људског материјала на Торинском покрову, што компликује причу о мистериозној реликвији за коју се тврди да је тканина у коју је Исус Христ био умотан након распећа пре више од две хиљаде година.
Покров, дугачак 4,4 метра и широк 1,1 метар, један је од најпознатијих и најконтроверзнијих хришћанских артефаката на свету. Његова прва документована локација била је у Француској 1354. године, а скоро пола миленијума се налази у катедрали Светог Јована Крститеља у Торину, у Италији.
Године 1988, истраживачи су користили технике датирања радиокарбоном и акцелераторском масеном спектрометријом како би утврдили да је покров направљена негде између 1260. и 1390. године, искључујући могућност да је особа чији одраз се види као отисак на платну могла бити Исус.
Међутим, ово датирање плаштанице у касни средњи век и даље оспоравају неки хришћански стручњаци.
ДНК са свих страна: од домаћих животиња до морских организама
Године 2015, Ђани Баркача са Универзитета у Падови и његове колеге анализирали су материјал прикупљен са реликвије 1978. године и први изнели претпоставку да тканина можда потиче из Индије.
Сада је Баркача водио нову студију и поново анализирао материјал из 1978. године. Он и његов тим су открили да је плаштаница сачувала огромну разноликост средњовековне и модерне ДНК, преноси портал Њу сајентист.
Извори генетског материјала укључују домаће мачке и псе, домаће животиње, укључујући кокошке, говеда, козе, овце, свиње и коње, и дивље животиње попут јелена и зечева.
Тим је такође пронашао трагове неких врста риба, укључујући сивог кефала, атлантског бакаларa и рибе са зракастим перајима. Такође су идентификовани морски ракови, муве, лисне ваши и паучњаци попут гриња и крпеља.
Неке од најчешћих биљних врста чија је ДНК сачувана на платну су шаргарепа и разне врсте пшенице, као и паприке, парадајз и кромпир – биљке које су вероватно донете у Европу након што су истраживачи почели да путују у Азију и Америку.
Међутим, није било могуће утврдити тачно време када је платно контаминирано овим биљакама и животињама.
Људски трагови отежавају утврђивање „оригиналне“ ДНК
Тим је такође пронашао људску ДНК чије трагове су оставили сви који су руковали покровом, укључујући и тим за узорковање из 1978. године.
„Покров је дошао у контакт са више појединаца, чиме је доведена у питање могућност идентификације оригиналне ДНК“, пишу истраживачи.
Индијске генетске лозе и нова хипотеза о пореклу тканине
Баркачија и његове колеге извештавају да скоро 40 процената људске ДНК пронађене на покрову потиче из индијских лоза, што је „могло бити резултат историјских интеракција или увоза лана у старом Риму из региона близу долине Инда“.
„Трагови ДНК пронађени на Торинском покрову указују на потенцијално велику изложеност тканине у медитеранском региону и могућност да је пређа произведена у Индији“, пише тим.
Научници подељени: између нових анализа и општеприхваћених резултата
Андерс Гетерстрем са Универзитета у Стокхолму у Шведској каже да су ранија истраживања која датирају покров у 13. век општеприхваћена у научној заједници.
„Иако постоји извесна дебата око радиокарбонског датирања из 1988. године, већина истраживача сматра да је довољно поуздано“, наглапава професор.
Гетерстрем није убеђен у хипотезу да тканина можда потиче из Индије. „Још увек не видим разлог да сумњам да покров потиче из Француске из 13-14. века“, инсистира професор.
„Покров има своју историју као важна реликвија, и та историја може бити занимљивија од легенде о пореклу... без научног поткрепљења.“
Коментари