Да ли ДНК доказ има рок трајања и може ли се уништити

У Борском округу траје потрага за телом двогодишње Данке Илић. Осумњичени за убиство и даље не откривају где је тело.

Одговарајући на питање који се ДНК материјал тражи на терену, Оливер Стојковић из Института за судску медицину рекао је за РТС да је могуће да се тражи биолошки материјал, односно генетички материјал људског порекла.

"У том случају би се тражио биолошки материјал девојчице на предметима који се доводе у везу са извршеним кривичним делом или на предметима који су у поседу осумњичених лица да су то дело извршили”, рекао је професор Стојковић, гостујући у Београдској хроници РТС-а.

Као извор генетичког материјала може бити и било који други биолошки материјал који није људског порекла.

Биљке извор биолошког материјала

"Дакле, биљке су такође добар извор биолошког материјала уколико је потребно доказивати да је, на пример, лишће на одећи заиста из неке конкретне шуме или бактеријски материјал који се такође може затећи у блату. Разне ствари могу бити извор биолошког материјала, али у форензици је то заиста најчешће биолошки материјал људског порекла”, објаснио је Стојковић.

У оваквим кривичним делима имајући у виду да је ово крвни деликт, очекују се биолошки трагови, крви, и мислим да је у том правцу нешто и говорио министар полиције пре неколико дана, додаје Стојковић.

Рок трајања ДНК материјала

Стојковић напомиње да биолошки материјал, временом, под дејством физичких, хемијских и биолошких фактора - пропада.

Према његовим речима, може се оштетити до мере да такав биолошки материјал више не буде подобан за ДНК анализе.

Молекул ДНК је дугачак, кончасти молекул на који могу утицати разни фактори - биолошки, хемијски или физички, када се говори о температури, то је у ствари физички фактор.

Такође наводи да се због кише или других хемикалија тај генетички материјал може се разредити до мере да он више није подобан за генетичке анализе.

То би били природни услови, односно фактори који могу да униште генетски материјал, односно ДНК.

Човек, такође, може да уништи материјал на исте начине - хемијским, физичким и биолошким начинима - различитим снажним оксидујућим средствима, као што је на пример варикина, коју користимо у купатилу, у домаћинству. Потом ту су физички фактори као што је температура.

"Веома често извршиоци кривичних дела покушавају да трагове уклоне спаљивањем предмета на којима се налази биолошки материјал и потом загађивање трагова, на пример, бактеријама и гљивицама“, истиче Стојковић.

Чување ДНК материјала

Постоје у пракси случајеви да су многи злочини решени деценијама након што су се десили, уколико је ДНК материјал био очуван.

"У адекватним условима, уколико се биолошки материјал чува, било у судском депозиту, било у природним условима, у сувим условима - на пример, тело које се налази у пустињским условима ће десетинама хиљада година садржати и даље биолошки материјал у мери довољној за генетичке анализе“, објашњава.

Што се тиче кривичних предмета, предмети се чувају два пута дуже него што је максимална припрећена казна.

"Ако је овде припрећена казна 40 година, 80 година ће бити чуван и све то време ће заиста тај биолошки материјал бити подобан за анализу јер се чува на адекватан начин, а тај адекватан начин подразумева изостанак светла и суве услове", напомиње Стојковић.

Колико су поуздани докази 

Поузданост ДНК доказа зависи од самог квалитета прикупљеног биолошког материјала. ДНК докази нису увек једнаког квалитета. Постоје веома поуздани ДНК докази, када се са апсолутном извесношћу може неко лице повезати са неким биолошким трагом.

Постоје и други ДНК докази који нису таквог квалитета, који обезбеђују индицију, али не је апсолутно сигурност да се ради о биолошком материјалу неке особе.

Обдукције, токсиколошке анализе...

Стојковић каже да Институт за судску медицину ради у складу са Законом о кривичном поступку и у том смислу најчешће све њихове активности укључујући обдукције, ДНК анализе, токсиколошке анализе захтева тужилаштво, али и одбрана са друге стране има право на то.

Додаје да и породица преминулог може тражити обдукцију или ДНК анализу, што значи да и приватна лица могу тражити анализе.