Прија ли власницима дружење са псима више него са најбољим пријатељима

Пси за човека не представљају само „крзнене бебе“ или најбоље пријатеље, већ мешавину и једног и другог, открили су истраживачи у студији за коју кажу да наглашава посебан статус кућних љубимаца, .

Резултати студије указују на то да власници оцењују да им однос са њиховим псима доноси задовољство које, код неких, превазилази оно које осећају у односу са људима са којима су најближи, као што су добри пријатељи.

Веза власника и пса не замењује односе са људима

Међутим, истраживачи нису успели да утврде да ли је веза власника и пса јача код оних појединаца који имају слабије везе са људима.

„Наши резултати су показали да веза не замењује међуљудске односе, већ нуди нешто другачије – јединствену комбинацију карактеристика које допуњују оно што добијамо од стране мреже људи са којима имамо интеракције“, рекла је Борбала Турчан, вођа студије са Универзитета Етвеш Лоранд у Мађарској.

Представљајући налазе у часопису Scientific Reports, тим је описао како су користили онлајн друштвене мреже да регрутују 717 власника паса у два периода, од априла 2011. до фебруара 2013. и од јануара 2022. до децембра 2023. године. Око 20 одсто учесника је имало децу, а око 80 одсто партнера.

Од анкетираних је затражено да оцене свој однос са кућним љубимцем, дететом, романтичним партнером, најближим рођаком и најбољим пријатељем на основу 13 карактеристика укључујући дружење, интимност, поузданост, осећај задовољства и равнотежу моћи.

Учесници су упитани колико често су штитили и пазили на набројане појединце, проводили време са њима у забави, свађали се и открили да им је појединац ишао на живце, као и колико су сигурни да ће веза трајати и ко је доминантнији.

Стручни тим је на тај начин открио да власници своје псе оцењују вишим оценама  када је реч о дружењу и потреби за негом у односу на најближег рођака, најбољег пријатеља и романтичног партнера, док пријављују да су искусили мање негативних интеракција са својим псом него са својим дететом, романтичним партнером или најближим рођаком.

Власници су такође давали боље оцене својим псима него најбољим пријатељима и рођацима када су у питању наклоност, поузданост и подршка.

Међутим, у области интимности, романтични партнери су одували љубимце. Испитаници су пријавили и осећај већег задовољства односом са својим псима него са својим најближим рођаком или најбољим пријатељем.

Асиметрија моћи

Али када је дошло до питања моћи, односи власника са њиховим псима показали су највећи раскорак у равнотежи. Истраживачи су приметили да док су деца одгајана да постану самосталне одрасле особе, псима је био неопходан сталан надзор и брига.

„Пси нуде веома позитиван однос уз минималан ризик од конфликта, пружају снажну друштвену подршку и осећај јединствене могућности да имате потпуну контролу над животом другог живог бића“, објашњава професорка Енико Кубињи, која је један од главних аутора студије.

Борбала Турчан је нагласила да, иако је однос пса и власника био најсличнији оном између детета и родитеља, кључна карактеристика – осим асиметрије моћи – је да пси имају много нижи ниво антагонизма и сукоба са својим власницима у поређењу са децом, нешто што је, како су научници приметили, слично односу између најбољих пријатеља.

Иако студија има ограничења, укључујући и то да су се учесници сами бирали, то јест пријављивали за учешће у студији, истраживачи наводе да су налази истакли флексибилност улога које су пси имали.

„Пас може бити друг за игру деци, добар цимер, најбољи пријатељ за младе самце, сурогат дете за младе парове, фигура брата и сестре када деца стигну, унуче родитељима чија деца су 'напустила гнездо' и можда најважнији извор социјалне подршке за старије људе који живе сами“, истакла је професорка Кубињи.

Борбала Турчан се сложила са колегиницом: „Пси могу бити (скоро) све што желимо да буду“.