Научници успели да оживе мозак свиње скор цео сат пошто је престала мождана активност

Достигнуће кинеских научника представља огроман корак напред у проналажењу начина за обнављање функције мозга након што пацијент доживи изненадни срчани застој. То указује да би лекари могли да прошире веома кратак оквир за успешну реанимацију пацијената након срчаног застоја.

У чему је трик?

Укључивање пацијентове неоштећене јетре – органа који тело користи за пречишћавање крви – у систем за одржавање живота који се користи за оживљавање мозга након истека времена.

Изненадни застој срца изазива драматичне промене у организму због изненадног застоја крвотока. Престанак циркулације у деловима тела назива се исхемија, а када дође до исхемије мозга, последице сз озбиљне и штета непоправљива уколи ко се циркулација не успостави у року од неколико минута. Зато је период реанимације пацијента услед срчаног застоја јако кратак.

Познато је да исхемија више органа игра улогу у способности мозга да се опорави након срчаног застоја, али појединачни органи нису у потпуности истражени.

Последњих година, научници су користили моделе свиња за тестирање различитих метода за ограничавање повреде мозга. Под надзором лекара Сјаошун Хиа са кинеског Универзитета Сан Јат-Сен, тим научника се посветио истраживању улогејетре у опоравку мозга након исхемије услед срчаног застоја.

Користећи 17 тибетанских мини свиња узгојених у лабораторији, тим је упоредио предности укључивања јетре у губитак циркулације. У једном скупу експеримената, две групе свиња су биле подвргнуте исхемији мозга у трајању од 30 минута; једна од група је поред тога била подвргнута исхемији јетре, а друга није. Контролна група није била подвргнута исхемији.

Када су свиње еутаназиране и њихов мозак испитан, контролна група је разумљиво имала најмање оштећења мозга; али група која није била подвргнута исхемији јетре имала је значајно мање оштећење мозга од групе код које је дошло и до исхемије јетре.

Следећа фаза истраживања укључивала је покушај да се неоштећена јетра угради у систем за одржавање живота, оживљавајући мозак који је у потпуности уклоњен из еутаназиране свиње. Мало је вероватно да ће ово бити сценарио који се користи за лечење људи, али помаже научницима да разумеју прозоре у којима реанимација може бити одржива.

Основни систем за одржавање живота укључивао је вештачко срце и плућа како би помогли пумпању течности кроз мозак. За једну групу, јетра свиње је интегрисана у систем, познат као нормална перфузија мозга уз помоћ јетре.

Најпре, мозгови су повезани са системима за одржавање живота 10 минута након почетка процедуре одржавања живота. За систем без јетре, електрична активност у мозгу се појавила у року од пола сата пре него што је временом опала.

Тим је такође експериментисао са различитим кашњењима, повезујући мозак са системом уз помоћ јетре у интервалима од 30 минута, 50 минута, 60 минута и 240 минута. Најдужи интервал који је показао обећавајуће резултате био је 50 минута након исхемије: мозак је поново покренуо електричну активност и одржавао се у том стању шест сати до престанка експеримента.

Занимљиво, у мозговима који су били без кисеоника 60 минута, активност се вратила само три сата пре него што је избледела, што указује на критичан интервал у коме реанимација може бити успешна уз додатак функционалне јетре.

Ови резултати, кажу истраживачи, сугеришу да јетра игра важну улогу у развоју повреде мозга након срчаног застоја. Налази указују на нове путеве за истраживање повреда мозга и могу, надамо се, побољшати стопе преживљавања и исходе опоравка људских пацијената у будућности.

Резултати истраживања су објављени у EMBO Molecular Medicine.