Ново откриће о упали могло би да унапреди лечење рака и инфекција

Међутим, претерана запаљенска реакција може бити штетна. Лоша регулација упале игра кључну улогу у развоју бројних болести.

Један од примера је ковид 19, код којег тежи облици болести нису толико последица самог вируса колико претераног одговора имуног система. На врхунцу пандемије међу најуспешнијим терапијама за најтеже оболеле били су лекови који су сузбијали прекомерну упалу изазвану инфекцијом.

Контрола упале није важна само у борби против инфекција. Она представља и основу имунотерапије у лечењу рака, као и терапија за аутоимуне болести. Поред тога, лоша регулација упале може бити повезана са коронарним болестима, старењем ћелија и неуродегенеративним обољењима попут Алцхајмерове и Паркинсонове болести.

Протеин СТИНГ – гас и кочница упале

Један од главних регулатора запаљенског одговора је протеин СТИНГ, који се налази у ендоплазматичном ретикулуму наших ћелија и може да се активира на више различитих начина.

Активација СТИНГ-а може имати различите последице. У онкологији њен ефекат зависи од врсте тумора, док код инфекција може бити заштитна или, напротив, изазвати претерану имунолошку реакцију, у зависности од вируса и здравственог стања пацијента. Одређене мутације овог протеина одговорне су и за интерферонопатије – ретке хроничне запаљенске болести које се нарочито често јављају код деце.

Због тога је разумевање фактора који покрећу или заустављају активацију СТИНГ-а кључно за спречавање и контролу упале повезане са болестима.

ДНК на погрешном месту

СТИНГ је најпознатији по томе што покреће запаљенску реакцију када открије ДНК на месту где она не би требало да се налази. ДНК садржи основна упутства за функционисање ћелија и чува се у једру ћелије.

Истраживачи то пореде са библиотеком у којој се чувају драгоцене старе књиге. Када ћелији затребају информације из ДНК, она прави копију у облику РНК и само та „фотокопија“ напушта једро, док оригинал остаје безбедно сачуван.

Ако се, међутим, ДНК појави ван једра, то је знак да нешто озбиљно није у реду. Или је ћелија претрпела озбиљно оштећење или вирус или бактерија покушавају да убаце сопствену ДНК. У том тренутку СТИНГ активира аларм и покреће одбрамбену реакцију организма.

Откривен нови начин активације

Ново истраживање, објављено у априлу 2026. године, показало је да постоји још један начин активације протеина СТИНГ.

Научници су утврдили да повећање нивоа калцијума у цитоплазми, у комбинацији са стресом у ендоплазматичном ретикулуму, може да покрене антивирусни и запаљенски одговор преко СТИНГ-а – чак и без присуства ДНК на погрешном месту.

Ово до сада непознато откриће показује да СТИНГ није само „чувар“ који препознаје залуталу ДНК, већ много сложенији систем способан да региструје различите облике ћелијског стреса и да на њих одговори одговарајућом запаљенском реакцијом.

Два механизма која су истраживачи идентификовали – поремећај равнотеже калцијума у ћелији и стрес ендоплазматичног ретикулума – присутна су у многим биолошким процесима и болестима, од активације имуног система током развоја рака до различитих инфекција.

Калцијум као љута зачинска паприка

Аутори истраживања објашњавају овај процес једноставном аналогијом. Ћелију пореде са кухињом, а калцијум са веома љутом кајенском паприком.

Мала количина зачина, додата у правом тренутку, побољшава укус јела. Међутим, ако се цела посуда проспе у храну, јело постаје нејестиво и кувар нема другог избора осим да га баци.

На сличан начин, претерана реакција ћелије на стрес изазван вишком калцијума може довести до њеног одумирања.

Да би имуни одговор био ефикасан, потребна је почетна „варница“ у виду пажљиво контролисане активације упале. Научници сматрају да би активација СТИНГ-а посредством калцијума у будућности могла да побољша заштиту организма од инфекција, али и да допринесе развоју нових терапија за аутоимуне болести и друга запаљенска обољења.