„Рука правде“ стиже у биоскопе – прича о Благоју Јововићу и потрази за Павелићем

Историјски трилер и динамична шпијунска приче у филму „Рука правде“, публици открива како се човек, суочен са великим историјским догађајима и личним осећајем за правду, одлучује на потез који ће заувек променити његов живот.

Редитељ Немања Ћеранић најавио је премијеру свог новог остварења Рука правде, историјског трилера о Благоју Јововићу и српским емигрантима који су организовали атентат на Анту Павелића. Београдска премијера заказана је за 17. новембар у Сава Центру.

Радња филма прати невероватан подвиг групе људи који су успели да лоцирају и изврше напад на бившег поглавника Независне Државе Хрватске у Аргентини. Гостујући у Београдској хроници, редитељ Немања Ћеранић истакао је да ови емигранти, за разлику од агената израелског Мосада који су хватали Адолфа Ајхмана, нису имали никакву институционалну подршку.

Морали су да напусте своје дотадашње животе и изложе се огромном ризику. Према речима Ћеранића, само један погрешан корак био је довољан да их усташка емиграција открије и ликвидира.

Иако је ово редитељев четврти дугометражни филм који се бави мотивом освете, он наглашава да је ово први пут да та освета није личне природе. Јововић је у Буенос Ајресу имао сређен живот, породицу и успешан посао као власник фабрике пампура за вино. Све то је ризиковао када је сазнао да се бивши усташки вођа скрива у његовом граду.

„Када посматрамо данашњицу колико су људи превише посвећени себи и гледају своја посла, тај човек је не из личних разлога, већ из разлога према жртвама које су се десиле за време Другог светског рата у Јасеновцу и осталим логорима, одлучио да онда када институције закажу узме правду у своје руке“, објаснио је Ћеранић.

Изазови снимања у Аргентини

Идеја за овај шпијунски трилер настала је у сарадњи са професором Небојшом Пајкићем, који је препознао огроман потенцијал ове историјске приче. Сценарио се ослања на обимна истраживања, укључујући књигу Тихомира Бурзановића и сведочења Јововићеве ћерке, Марије Јововић.

Филмска екипа пажљиво је проучавала грађу како би верно приказала тежину подухвата у којем актери нису имали право на грешку. Резултат је динамично остварење поджанра осветничког филма које не бежи од комплексних историјских околности.

Снимање је реализовано делом у Србији, а делом на аутентичним локацијама у Аргентини. Екипа је прво провела недељу дана у извиђању терена, размишљајући о естетици и архитектури града, да би се потом вратили на месец дана рада на одабраним локацијама.

Највећи продукцијски изазов био је усклађивање материјала, односно постизање визуелног континуитета између сцена снимљених на два различита континента. Циљ је био да гледаоци у потпуности доживе илузију да се целокупна радња одвија на улицама Буенос Ајреса.

Поред аутентичности локација, редитељу је било важно да прикаже специфичну атмосферу јужноамеричке метрополе. То је град у којем усред белог дана људи играју танго, док истовремено њиме шетају мистериозни ратни злочинци који су ту добили азил.

Након београдске премијере, публика у Новом Саду моћи ће да погледа филм 18. новембра. Редовна биоскопска дистрибуција овог остварења широм земље почиње 19. новембра.