Ко и зашто више и дуже спава – жене или мушкарци

Истраживање механизама спавања је све интензивније последњих година, на хиљаде студија на животињама обавља се како би се испитао утицај квалитета сна на ризик од болести као што су дијабетес, гојазност, Алцхајмерова болест и поремећаји имунитета, али и обратно – и колико болести могу да утичу на спавање.

Као и за многе експерименте, мишеви су обично први који се користе за контролу дејства и нуспојава одређених лекова, па тако и оних за спавање.

Међутим, бројни резултати су под знаком питања због одсуства женских објеката проучавања (женских јединки).

Код мушкараца и жена, утврђени су различити обрасци спавања, што се често приписује факторима животног стила и неговатељским улогама.

„Резултати наше студије сугеришу да биолошки фактори можда играју важнију улогу у тим разликама него што се сматра“, рекла је Рејчел Роу, професорка интегративне физиологије.

„Открили смо да најчешће коришћен тип мишева у биомедицинским истраживањима има полно специфично понашање и да, ако се не узму у обзир те полне разлике, лако се може десити до погрешно тумачења података“, навели су истраживачи.

У студији су употребљени специјални кавези са ултраосетљивим сензорима за кретање, како би се одредили обрасци спавања 267 мишева.

Утврђено је да су мужјаци спавали око 670 минута укупно током периода од 24 часа, што је било око сат више него код мишева женског пола. То додатно спавање иначе, било је не-РЕМ спавање, током којег тело ради на свом опоравку.

Мишеви су ноћне животиње и „полифазни спавачи“. Спавају неколико минута, а онда што се пробуде како би накратко осмотрили своју околину и онда наставе да спавају. Женке, открила је студија, имају још краће циклусе спавања, односно њихово спавање је више фрагментирано.

Сличне полне разлике су утврђене су и код других животиња, укључујући винске мушице, пацове, рибе зебрице и птице. Еволуционо гледано, то има смисла, јер из биолошке перспективе, женке и треба да су осетљивије у погледу утицаја окружења, и да се пробуде кад је потребно, јер обично оне воде рачуна о младунцима.

„Ако бисмо сви спавали чврсто као мушкарци, можда не бисмо напредовали као врста?“, пита се Роу.

Утицај хормона

Хормони стреса као што је кортизол (који поспешује будност) и полни хормони вероватно имају додатни утицај. Тако на пример, жене чешће имају лошији сан током менструалног циклуса када су естроген и прогестерон на најнижим нивоима. Постоји и теорија о томе да је женама „по природи" потребно мање сна.

Истраживачи се надају да ће њихови резултати инспирисати даље истраживање темељних биолошких разлика међу половима када је спавање у питању. Очекују да ће научници преиспитати начин истраживања.

Године 2016, Национални институти за здравље почели су да траже од научника који се пријављују за средства за студије да узму у обзир пол као биолошку варијанту. Напредак је остварен, али истраживање је показало да полна пристрасност и даље постоји, што може имати стварне последице.

Истраживање симулирањем третмана за спавање који је најбоље деловао код женских јединки најбоље резултате је дао управо онда када је узорак јединки које у експерименту учествују равномерно састављен – од истог броја мужјака и женки.

У суштини, ако жене нису довољно представљене у студијама, лекови који најбоље делују на њих могу изгледати неефикасно а може се десити и да споредни нежељени прођу назапажено.

Пут од тестирања до примене лека, и различитих терапија обично траје деценијама, и често, оно што делује код животиња, није успешно у клиничким испитивањима код људи. Да ли је тако много времена потребно управо зато што пол није довољно узет у обзир – питају се истраживачи.

Аутори студије зато охрабрују истраживаче да укључују оба пола једнако кад је то могуће, анализирају податке за мушкарце и жене одвојено, и преиспитају раније студије у којима јединке женског пола нису биле довољно заступљене.