Царство смрти испод Париза – откривање тајни највеће костурнице на свету са остацима милиона људи
Дубоко испод улица Париза, мртви држе последњу реч. Присећају се хиљаду година смрти у граду – колико их је тачно сахрањено у лавиринту тунела који чини Париске катакомбе, од чега су умрли и које су све болести довеле до њиховог одласка са овог света.
У првој научној студији локалитета, тим археолога, антрополога, биолога и доктора анализираће неке од костура и остатака пет до шест милиона људи, колико се процењује да их има у тунелима.
„Зачујуће је заиста да никада није спроведено озбиљно научно истраживање катакомби. Наша студија ће проучити хиљадугодишњу историју јавног здравља Париза и његових предграђа, као и типова лечења и хирургије којој су људи подвргавани и болести од којих су патили“, навео је предводник истраживања Филип Шарлије.
Постоје многе костурнице широм света, али је ово, како каже, вероватно највећа и због тога је јединствена. То је идеално место да се спроведе антрополошка и палеоантрополошка студија.
Знак на улазу у Париске катакомбе, мрежу тунела дугачку 300 километара на 20 метара дубине, упозорава посетиоце речима: „Станите! Ово је царство смрти.“
Вечно коначиште шест милиона душа
Пред крај 18. века, градске власти су одлучиле да ексхумирају тела сахрањена из заједничких гробница на Гробљу невиних у подземне каменоломе. У то време дистрикт Лезал у самом центру града био је изложен разним заразним болестима због зараза које су избијале неодговарајућим сахрањивањем мртвих у масовне гробнице у црквеним двориштима.
„Према причама се дешавало да људи пију, једу и плешу у подрумима крчми или кабареа када се изненада сруши један зид и из њега се сруче тела у разним фазама распада. Тада су власти схватиле да више није могуће да париска гробља приме толики број мртвих. Одлучили су да се оснује комисија која ће решити то питање“, каже Шарлије.
Одлучено је да се кости преместе у напуштене подземне ходнике. Посао је почео 1788. године и обављан је ноћу под надзором полицијског пуковника Луја Тиру де Крона.
„Званичан разлог је јавно здравље, али сумњам да је због демографског притиска у Паризу постојао други, важнији финансијски и економски интерес у добијању новог земљишта за градњу“, истиче Шарлије.
Процене су да су остаци скоро шест милиона људи премештени у велики број костурница. Међу њима су се налазили и скелети великана Француске револуције.
„Бацани су у јаме напуштеног каменолома, који је коришћен раније да снабдева каменом градњу Париза“, додаје Шарлије.
Ипак, генерални инспектор каменолома, племић Луј-Етјен Ерикар де Тири је 1810. године одлучио да би требало исказати поштовање према мртвима. Аранжирао је лобање и дуге, веће кости и уградио их у зидове, чиме су катакомбе добиле данашњи изглед.
„Претворио је тунеле у место које може да буде посећено, не само од стране туриста“, каже Шарлије.
Да ли је сифилис 16. века исти као данашњи?
Након што се један од зидова срушио 2022. године, Шарлијеов тим са Универзитета у Версају добио је могућност да проучи локалитет.
Осим анализирања ампутација, аутопсија и балсамовања људи чији се остаци налазе у катакомбама, истраживање укључује и оно што научници зову палеопатологијом – проучавање и одређивање од којих болести и инфекција су патили, као и тровања тешким металима, попут олова, живе, арсена и антимона.
Шарлије објашњава да обољења која остављају трагове на људских костима, укључујући рахитис, сифилис, лепру – су лакша за идентификацију, али ДНК екстракција из зуба омогућава научницима да одреде и друге инфекције, као што су куга, који убијају превише брзо да би оставили трага.
„Можемо да видимо, примера ради, да ли је сифилис који је убио некога у 16. веку исти као сифилис данашњице и да ли је инфективни агенс болести еволуирао“, додаје Шарлије.
До сада, његов тим је скенирао кости и узимао узорке. Датирање методом радиоактивног угљеника тек треба да буде спроведено, а омогућиће им да одреде тачну старост костију, а просто бројање би требало да изнедри тачнију процену о броју костију у катакомбама. Очекује да ће их бити више од шест милиона.
Коментари