Шта је електроенцефалографија и шта нам она говори

Ханс Бергер, немачки психијатар, 1924. године направио је први снимак електроенцефалограма човека. ЕЕГ технологија се користи за истраживања когнитивних процеса, при чему се може употребити у будном стању, у сну, па чак и у стању коме. Поред истраживачке сврхе, ова технологија врло је распрострањена и у неуродијагностици.

ЕЕГ је мождани запис који се састоји од таласа различитих амплитуда и фреквенција које приказују осцилације неуралне активности. Примена ЕЕГ технологије данас је широко распрострањена, а изучавају је стручњаци из различитих области.

„У вези са тим базичним истраживањима нас у ствари интересује како неуротипичан мозак функционише. Јер ви онда кад можете да кажете нешто о пажњи, о меморији, о перцепцији, језику итд. у оквиру неког неуротипичног функционисања, на бази тога ви можете онда даље да градите причу како то функционише када исклизава из тог неког редовног или регуларног колосека. Корак од тих врста истраживања ка даље неким неуронаучним или клиничким истраживањима је потпуно очигледан“, наводи психолог проф. др Вања Ковић из Лабораторије за неурокогницију и примењену когницију Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Осим у сврху истраживања, ЕЕГ технологија има важну примену у клиничкој пракси, конкретно у неуродијагностици и рехабилитацији.

„Би-Си-Ај, или брејн компјутер интерфејс, или на српском мозак рачунар уређај, је уређај који може директно да преводи мождану активност особе у команду спољашњег уређаја“, објашњава др Андреј Савић виши научни сарадник на Електротехничком факултету Универзитета у Београду.

„Примена Би-Си-Ај технологије је најчешће од својих почетака била намењена људима са озбиљним неуродегенеративним обољењима. Међутим, ове технологије сад налазе пут до ширих популација, јер се могу користити за, рецимо, тренинг меморије, пажње, побољшање сна, смањење менталног напора и сл. Дакле, то су неки нови приступи. Ја се Би-Си-Ајем бавим пре свега у том клиничком домену, дакле, за помоћ људима са неуролошким обољењима. Једно од њих је мождани удар“, додаје др Андреј Савић.

Развијајући се, ЕЕГ технологија постаје популарна и ван истраживачких оквира, те почиње да се користи и у комерцијалне сврхе, нпр. за испитивање неуралних образаца потрошача. Усложњавањем захтева јавља се потреба да се ЕЕГ опрема помери ван лабораторије у „стваран свет“, кроз мобилна решења која омогућавају испитивање у природнијем окружењу.