Научници открили да мозак пролази кроз пет фаза – тек у раним тридесетим се сматра „одраслим“

Око четири хиљаде људи старости до 90 година подвргнуто је скенирању мозга како би се откриле везе између њихових можданих ћелија. Истраживачи са Кембриџа истичу да би нам добијени резултати могли да помугну да разумемо како се ризик од поремећаја менталног здравља и деменције мења током живота.

Мозак се стално мења као одговор на нова знања и искуства – али истраживање показује да то није један гладак образац од рођења до смрти.

Уместо тога, ово су пет фаза можданог развоја:

Детињство – од рођења до девете године

Адолесценција – од девет до 32 године

Одрасло доба – од 32 до 66 година

Рано старење – од 66 до 83 године

Касно старење – од 83 године па надаље

„Мозак се премрежава током животног века. Увек јача и слаби везе и то није један стални образац – постоје флуктуације и фазе премрежавања мозга“, објашњава др Алекса Мазли у интервјуу за Би-Би-Си.

Неки људи ће достићи ове прекретнице раније или касније од других – али истраживачи наглашавају да је запањујуће колико су се ове старосне границе јасно истицале у подацима.

Научници су квантификовали организацију мозга користећи 12 различитих параметара, укључујући ефикасност повезивања, колико се структуира у посебне одељке и да ли се мозак у великој мери ослања на централна чворишта или има дифузнију мрежу повезивања.

Ови обрасци су тек сада откривени захваљујући великом броју доступних снимака скенера мозга. Резултати студије су објављени у часопису Nature Communications.

Пет можданих фаза

Детињство – Први период је када мозак брзо расте, али се истовремено смањује превелики број веза између можданих ћелија, названих синапсе, створених на почетку живота.

Мозак постаје мање ефикасан током ове фазе. Функционише као дете које лута по парку, иде где год му се прохте, уместо да иде директно од тачке А до тачке Б.

У међувремену, сива и бела масе брзо расту у запремини, тако да дебљина кортекса – растојање између спољашње сиве масе и унутрашње беле масе – достиже врхунац, а кортикално савијање, карактеристични гребени на спољашњем делу мозга, се стабилизује.

Адолесценција – То се нагло мења од девете године када везе у мозгу пролазе кроз период немилосрдне ефикасности. „То је огромна промена“, истиче др Мазли, описујући најдубљу промену између можданих фаза.

Ово је такође време када постоји највећи ризик од појаве поремећаја менталног здравља.

Није изненађујуће да адолесценција почиње око почетка пубертета, али ово су поуздани параметри који указују на то да се завршава много касније него што се претпостављало. Некада се сматрало да је ограничена на тинејџерске године, пре него што је неурологија указала да се наставља у двадесетим, а сада и у раним тридесетим.

Ова фаза је једини период у мозгу када његова мрежа неурона постаје ефикаснија. Докторка Мазли истиче да овај налаз поткрепљују бројни параметри можане функције и указују на то да се у раним тридесетим достиже врхунац. Али како додаје, „веома занимљиво“ је да мозак остаје у истој фази између девете и тридесет друге године.

„Не кажемо да ће се људи у касним двадесетим понашати као тинејџери, или чак да им мозак изгледа као тинејџерски“, напомиње др Мазли. „То је заправо образац промене.“

Одрасло доба – Затим долази период стабилности за мозак док улази у своју најдужу еру, која траје три деценије.

Промене су спорије током овог периода у поређењу са претходним ватрометом, али овде видимо како се побољшања у ефикасности мозга окрећу уназад.

Др Мазли наводи да се ово „поклапа са платоом интелигенције и личности“ што су многи од нас уочили или искусили.

Рано старење – Ово почиње са 66 година, али то није нагли и изненадни пад. Уместо тога, долази до промена у обрасцима веза у мозгу.

Уместо да се мозак координира као једна целина, орган се све више раздваја на регионе који чврсто раде заједно – попут чланова бенда који започињу своје соло пројекте.

Иако је студија посматрала здраве мозгове, ово је такође узраст у којем почињу да се јављају знаци деменције и висок крвни притисак, који утичу на здравље мозга.

Касно старење – Затим, са 83 године, улазимо у завршну фазу. У овој старосној категорији има мање података него за друге групе, јер је проналажење здравих мозгова за скенирање било изазовније. Промене у мозгу су сличне раном старењу, али још израженије.

Др Мазли признаје да ју је највише изненадио податак колико се ове промене у мозгу и године „поклапају са многим важним прекретницама у нашим животима“ као што су пубертет, здравствени проблеми касније у животу, па чак и прилично велике друштвене промене у раним тридесетим, као што је родитељство.

Врло занимљива студија

Истраживачи нису одвојено посматрала мушкарце и жене, али ће додатно истражити питања као што је утицај менопаузе.

Данкан Астл, професор неуроинформатике на Универзитету у Кембриџу, наводи да су: „Многа неуроразвојна, ментална и неуролошка стања повезана начином на који је мозак умрежен. Заиста, разлике у можданом ожичењу предвиђају тешкоће са пажњом, језиком, памћењем и читавим низом различитих менталних промена.“

Професорка Тара Спајерс-Џоунс, директорка Центра за науку о мозгу на Универзитету у Единбургу, истиче да је ова студија врло занимњива управо зато што показује колико се наш мозак мења током живота.

Додаје и да се резултати „добро уклапају“ у наше разумевање старења мозга, али је упозорила да „неће сви искусити ове промене у умрежености мозга у потпуно истим годинама“.