Јединствени „отисак мозга“: Научници открили заједнички образац деловања психоделика

Научници су идентификовали заједнички образац активности у људском мозгу који се јавља под дејством више различитих психоделичних супстанци, показује ново истраживање које преноси портал ScienceAlert. Реч је о до сада најобимнијој анализи ове врсте, у којој су истраживачи комбиновали податке из више независних студија како би утврдили да ли различити психоделици имају заједнички ефекат на мождану активност.

Истраживање обухвата пет супстанци: ЛСД, псилоцибин (активни састојак „магичних печурака“), ДМТ, мескалин и ајахуаску. Иако се ове супстанце разликују по свом хемијском саставу и начину употребе, резултати указују да изазивају сличне промене у функционисању мозга.

Анализа је заснована на великом броју снимака мозга, прикупљених различитим техникама неуроимагинга. Истраживачи су упоредили податке из више студија како би идентификовали обрасце који се понављају без обзира на конкретну супстанцу.

Према резултатима, кључна карактеристика овог „неуронског отиска“ јесте промена у начину на који различите мождане мреже комуницирају. Конкретно, долази до појачане повезаности између региона који иначе делују одвојено.

То значи да делови мозга задужени за сложене когнитивне функције, као што су планирање и саморефлексија, почињу интензивније да комуницирају са областима које обрађују чулне информације, попут вида и слуха.

Истовремено, истраживачи су уочили да се уобичајена хијерархија у мозгу делимично нарушава. У нормалним условима, одређени региони имају доминантну улогу у обради информација, али под дејством психоделика та структура постаје флексибилнија.

Један од аутора студије објашњава да овај ефекат подразумева „попуштање“ уобичајених ограничења у комуникацији између можданих система.

„Ове супстанце доводе до тога да се уобичајена организација мозга релаксира, што омогућава неуобичајене обрасце комуникације“, наводи се у објашњењу резултата.

Овај феномен би могао да помогне у разумевању субјективних искустава која корисници психоделика често описују — попут интензивнијих чулних доживљаја, осећаја повезаности или промене у перцепцији сопственог „ја“.

Промене и у дубљим можданим структурама

Поред кортикалних региона, који су одговорни за више когнитивне функције, промене су уочене и у дубљим структурама мозга. Те области повезане су са навикама, емоцијама и моторичким функцијама, што указује да ефекти психоделика захватају више нивоа мождане организације.

Истраживачи наглашавају да резултати не указују на потпуни „хаос“ у мозгу, како се понекад претпостављало. Уместо тога, реч је о специфичној реорганизацији – мозак остаје функционалан, али ради по другачијим правилима.

Другим речима, уместо распада можданих мрежа, долази до њиховог преобликовања, што омогућава нове обрасце комуникације и обраде информација.

Аутори студије истичу да би ова открића могла имати значајне импликације за медицинска истраживања. У последњих неколико година расте интересовање за потенцијалну терапијску примену психоделика, посебно у лечењу депресије, анксиозности и посттрауматског стресног поремећаја.

Разумевање заједничког механизма деловања могло би да помогне у развоју безбеднијих и ефикаснијих терапијских приступа.

Ипак, научници упозоравају да су потребна додатна истраживања. Иако ова анализа обухвата велики број података, неопходне су даље студије које би прецизније утврдиле како ове промене у мозгу утичу на понашање, емоције и дугорочно ментално здравље.

Такође, остаје питање у којој мери се ови ефекти разликују од особе до особе, као и како фактори попут дозе, окружења и индивидуалних карактеристика утичу на исход.

Упркос тим отвореним питањима, истраживање представља важан корак ка бољем разумевању начина на који психоделици делују на мозак, указујући да, без обзира на њихове разлике, деле заједнички неуронски потпис.