Филип Булатовић о сарадњи са Јасмин Леви: Њена музика је толико емотивна да се аранжмани пишу сами

На концерту 6. новембра у Сава Центру, у оквиру концепта "One More Night with Yasmin Levy“, њу ће на клавиру пратити гост Културног дневника, пијаниста и композитор Филип Булатовић. Кад је почела ова сарадња са Јасмин Леви и на који начин она траје?

– Почело је пре око годину дана. Ја сам ушао у бенд у својству пијанисте, свирали смо неколицину концерата заједно, радио сам и један аранжман за њену грчку песму Елада му, и ево сада имам привилегију да припремам бенд и аранжмане за овај концерт у Сава Центру.

Јасмин Леви има посебну везу са београдском публиком. Ово није први концерт. И у том смислу, шта публика може овај пут да очекује? Чини ми се да се овај концерт разликује по нечему од осталих који су на њеној турнеји.

– Тако је, разликује се по више ствари. Ми иначе имамо стандардни састав од четворо музичара који је прати свуда у свету. Овог пута ћемо имати проширен састав, имаћемо осам музичара на бини. Изводиће се неке нумере које Јасмин никада није изводила, значи предпремијерно пред публиком, неке које је скоро снимила.

На неком драматуршком нивоу радили смо аранжмане мало другачије, а и продукцијски тим је радио припрему светла, тако да би то на више нивоа требало да буде нешто потпуно ново за публику.

Сава Центар је и подобан да се то уради све, онако, како бих рекао, на неком вишем нивоу.

Има ли неких гостију, неких изненађења на концерту?

– Биће и гостију. Ја то, наравно, не могу сада све да откријем. Имаће сјајне госте и, да, као што сам рекао, и проширен састав сјајних музичара који до сад нису свирали с њом, који су такође одавде, из Србије.

Међутим, као што рекох, у саставу је иначе клавир, гитара, бас и бубањ. Сад ћемо имати и хармонику и перкусије, пратеће вокале и клавијатуру коју иначе ја свирам, али сада, овог пута, ћу имати колегу који ће да ради тај посао док ја свирам само клавир.

Увек је то сјајан музички доживљај са Јасмин Леви. Она спаја, као што смо рекли у најави, сефардску традицију, фламенко, савремен звук. Ви се бавите једном другачијом музиком, а овај пут сте радили аранжмане за њу. Која је то врста изазова када се праве аранжмани за такву врсту музике?

– Кад су у питању конкретно аранжмани, ја то некако посматрам универзално. Битно је да се створи нека драматургија. Њена музика је јако емотивна, и сама музика, односно њено певање, вас води. Не можете баш да погрешите. Дакле, да ли ће бити тише, колико ће да буде, или да ли ће да буде неки набојни моменат.

Конкретно, што се тиче жанра, ја јесам џез пијаниста. Јасмин инсистира да ја свирам као класични пијаниста, тако да је то можда мало већи изазов за мене, да свирам раскошно на тај начин како она то замишља.

Да кажем, што се аранжмана тиче, искрен да будем, пишу се сами баш због тога што она је толико интуитивна и толико добро води целу ту причу, да чак и без пуно посла на самој бини, ако је само пратите, већ ће да се деси све што треба да се деси.

И ви то вероватно успешно радите, сигуран сам у то. Али оно што можемо да видимо из њених наступа, то је та емоција. Како се та емоција прилагођава плану који ви имате за концерт, кроз аранжмане и кроз пратњу? Колико ви морате заиста само њу да пратите, или она узвраћа праћењем вас?

– Узајамно је. Дакле, Јасмин реагује апсолутно на сваки тон који ми одсвирамо. Међутим, ми гледамо да испратимо све то што ће она, да кажем, да отпева. Публика на неком нивоу реагује стварно исто емотивно, и то је доказ да то све функционише.

И још само за крај, Ви сте водитељ емисије Џез клуб два пута сваке друге недеље на Трећем програму у 20:00, и реприза у 12:00 на Другом програму. Шта припремате за следеће издање?

– Ово је већ трећа сезона, и овај пут представљамо све наше ауторе, значајне и њихов ауторски рад. Дакле, ауторе са ових простора, са својом музиком. Дакле, не изводе популарне џез стандарде, већ своје ауторске нумере.