Дошло је доба хејтера – Кендрик Ламар и презир као лајтмотив за Супербоул

Дуго очекивани Супербоул 59 између Филаделфија иглса и Канзас Сити чифса није оправдао очекивања. Утакмица је била решена у првом полувремену, оставивиши за собом траг жутог Геторејда и разочарања.

Само један тим се појавио на утакмици свих утакмица, а то су били Иглси, те је било каква неизвесност испарила пре одласка на одмор – одмор током чијег трајања се очекивао спектакл.

Међутим, као што се на Супербоулу појавила само једна екипа, тако је изгледа постојао само један разлог због ког је Кендрик Ламар изабран као извођач за наступ који је и Пол Макартни назвао „највећом позорницом на свету“, а то је да пред очима целог света „испрозива“ Дрејка.

Током читавог пролећа прошле године двојица репера су се међусобно прозивала, размењујући тешке увреде и оптужбе, да би на крају Ламар синглом Not Like Us пустио свету црва у ухо и према оцени многих као победник изашао из расправе. Одговора свакако није било.

Историјски гледано, извођачи на Супербоулу бирани су, пре свега, на основу минулог рада и остварења која су као добро вино одлежала довољно и добила платинасти сјај. Тренутна популарност није имала велику улогу, али је деловало да се овога пута све поклопило.

Ламар је активан од 2004, а за претходних 20 година урадио је више него довољно да може комотно да се пензионише, што је практично и урадио, само да би се напрасно поново појавио и показао колико је заправо талентован и потребан умирућој реп сцени.

Иза њега је велики број хитова, награда и других признања, али је и поред тога изабрао да читав свој наступ заснује на једној ствари – мржњи према Дрејку.

Тако се Not Like Us кроз исечке најављивала после сваке нумере, заваравајући и поигравајући се са публиком која ју је жељно ишчекивала, само да би Ламар наставио наступ неком другом песмом.

Задиркивао је гледаоце скоро 20 минута и цео наступ свео на једну од својих најкомерцијалнијих нумера, занемаривши радове који су га прославили и извукли га из комптонског гета који га је годинама инспирисао.

Од девет песама, четири су биле са најновијег албума "GNX" – снимљеног пре свега како би се направила подлога за доделу Гремија. Заправо, није се могла чути ниједна песма старија од 2017. године, те је Ламару највећа позорница на свету послужила пре свега за промоцију албума.

"GNX" је иначе унапређена верзија Бјуик Регала из 1987. године, Ламаровог омиљеног аутомобила, који је био бржи од Ферарија Ф40, произведеног исте године. Кадилак Севил из 1992. године – Кендриков први ауто – пао је у заборав.

Осим песама, промашен је био и избор Семјуела Ел Џексона у улози „ујка Сема“. У свом стилу, Џексон је иронично одглумио просечног члана америчког естаблишмента који се гнуша реп музике и на сваком кораку истиче њен малигни утицај на друштво и омладину.

И све то би имало смисла, да се у програму нашла макар нека песма из времена када је Ламар тражио излаз из гета.

Подлегавши комерцијалним утицајама, те могућој кризи средњих година која му се ближи, популарни "K.Dot" је као Лук Скајвокер пустио да га обузме „чисти хејт“, којим је био обојен читав перформанс. Од кореографије до накита, све се свело на нову пацку револтираном Дрејку, чиме је цела, више него успешна каријера сведена на једно, презиром испуњено пролеће.

Заборавио је Ламар на Комптон и на све метке који су му прозујали изнад главе док је писао прве стихове. Заборавио је и на Кадилак, полицијску бруталност и „Стабла на којима расте новац“. Комерцијала је победила, а када је већ тако, могао је комотно да Not Like Us отпева девет пута заредом. 

Не би му било први пут.