Матија Дедић и Дони Мексалин затварају Београдски џез фестивал

Шта је џез данас, дубоко у другој деценији 21. века, храбро је дао своје виђење овогодишњи Београдски џез фестивал.

Не подилазећи захтевима домаћег тржишта, организатори су се упустили, помало хазардерски, у довођење извођача обимне и садржајне биографије, међу којима нису сви једнако познати домаћој јавности.

Међутим, публика је, неколико година уназад, прихватила да оно што јој овај фестивал нуди, заиста и јесте – тренутна светска музичка џез сцена.

„То је нова естетика која је практично заснована колико на слушању другачијих музика типа алтернативног рока, електронске денс музике или неке већ етно-музике с једне стране, с друге, до модерног тумачења традиције“, објашњава Драган Амброзић, програмски менаџер Београдског џез фестивала.

Џеза без импровизације нема, и оно са чиме се сви слажу јесте да садашњи џез све више користи савремене технологије, али и садржински комуницира с другим музичким жанровима.

„Све је већа употреба компјутера, мешају се стилови, електрични инструменти, акустични инструменти“, сматра Дејан Илијић из групе „Ејот“ из Ниша.

„Ја, на пример, користим фолк музику, шведску народну музику“, каже џез пијаниста Јан Лундгрен.

„Слушам и класичну и ворлд и поп музику“, додаје Марисус Несет, саксофониста из Норвешке.

Наша кућа, као дугогодишњи медијски партнер, сем, сада већ уобичајених, директних радијских преноса џез концерата овог фестивала, учинила је искорак и јуче директно емитовала на нашем Другом телевизијском програму концерт „Џошуе Редман трија“.