Светске звезде у програму Београдског џез фестивала

Председник Организационог одбора Београдског џез фестивала Горан Весић нагласио је да је буџет ове музичке смотре 200.000 евра.

„То је важно за нас јер увек желимо да померамо границе у организацији овог фестивала. Када смо кренули у овај посао пре неколико година буџет је био 40.000 евра. Ове године смо већ продали око 1.500 комплета улазница, што је већи број продатих комплета у односу на прошлу годину у ово време“, истакао је Весић.

Градски менаџер је додао да се фестивал прошле године вратио у Центар „Сава“.

„То је утицало на целокупну посету фестивалу од 17.000 људи. Ове године такође имамо два концерта у Центру 'Сава'. Реновира се Дом синдиката па ове године нећемо бити тамо, али већ следећи фестивал се враћа у тај простор“, објаснио је Весић.

Концерт и награда у част Миће Марковића

Према његовим речима, ове године у је плану специјални концерт у част преминулог Миливоја Миће Марковића 25. октобра који је био дугогодишњи уметнички директор фестивала.

„На тај начин желимо да отргнемо од заборава великог уметника. У наредном периоду осмислићемо неку награду која ће носити његово име како би он остао присутан на фестивалу.“

Весић је напоменуо да ће отварање фестивала бити другачије него што је то до сада била пракса.

„Људи дођу на концерт уживају у џезу а не да слушају говоранције. Изложба о историји џеза биће отворена 24. октобра у Скупштини града и тада ће Београдски џез фестивал бити отворен. Једна од функција нашег фестивала је едукацијуа људи о џезу“, рекао је Весић.

За њега нема дилеме да Београд има одличну џез публику. „Многи новинари из иностранства су ми казали да Београд има сјајну младу џез публику. Казали су ми да нигде нису видели толико младих људи да долазе на џез фестивал.“

Весић је напоменуо да је прошле године од зарађеног новца на фестивалу купљен инструмент за Музичку школу „Станковић“.

„За џез секцију у Музичкој школи 'Станковић' купили смо саксофон, а такође део средстава смо утрошили у набавку нових столица за велику салу Дома омладине које ћемо наместити до краја године. Покушавамо да промовишемо џез међу младим људима и зато је слоган нашег фестивала 'Џез визије'“, објаснио је Весић.

Ивона Јевтић, градска секретарка за културу, напоменула је да је џез фестивал од изузетног значаја за Београд.

„Београд никада до сада није имао оволико туриста и ми улагањем у манифестације културе желимо да наставимо тај тренд. Градски секретаријат за културу уложио је девет милиона динара и ове године, а Министарсво културе два милиона и 600.000 динара“, рекла је Јевтићева.

Амбасадор Португалије у Србији Аугушто Сараива Пејшото захвалио је организаторима и градском менаџеру на позиву и истакао да из његове земље у Београд стижу уметници који ће сигурно имати шта да покажу београдској публици.

„Амбасада Португалије већ дуги низ година подржава доласке португалских уметника на Београдски џез фестивал. Желимо да покажемо разноликост џеза који се слуша и свира у Португалији“, рекао је Пејшото.

Стижу најважнија имена савременог џеза

Програмски директор Београдског џез фестивала Драган Амброзић нагласио је да је фестивал дело колективног ума и знања.

„Читав тим људи доприноси квалитету фестивала у креативном смислу. Сваке године имамо прилику да побољшамо и унапредимо нашу културу слушања уметничке музике. Овај фестивал је годинама успешан и због тога доноси одређену дозу притиска, јер публика долази са великим очекивањима. Захтеви публике су порасли заједно са фестивалом и томе се радујемо“, истакао је Амброзић.

Он је истакао да нека од најважнијих имена савременог џеза стижу у Београд

„То су Џошуа Редман, Дони Мекаслин, Марк Рибо и 'Јанг Филаделфијанс' из Америке, или Јан Лундгрен, Јакоб Бро, Маријус Несет, те Матс Ејлертсен са групом 'Рубикон' из скандинавских земаља, Ђовани Гвидо из Италије. Они имају одличне плоче у прошлој години и по укусу су млађе публике што је нама посебно важно“, закључио је Амброзић.