Манастир Манасија добија нови сјај: Држава улаже преко милијарду динара у највећу обнову до сада

Уговор о преносу средстава у износу од 463.910.000 динара потписали су министар културе Никола Селаковић и игуман манастира Манасија, протосинђел Павле. Овим је, заједно са средствима уплаћеним у децембру прошле године, држава за обнову овог бисера средњовековне Србије обезбедила укупно 553,6 милиона динара у последњих девет месеци. Пројекат обухвата свеобухватну обнову манастирског комплекса, са циљем да Манасија дочека велики јубилеј 2027. године у пуном сјају.

Министар Селаковић је истакао да је Манасија „лабудова песма" српске средњовековне културе, уметности и архитектуре, те да ће следећу годину, посвећену Светом деспоту Стефану Лазаревићу, дочекати у великој обнови, највећој до сада.

„У трогодишњем програму од националног значаја, рестаурација, конзервација и презентација манастира Манасија представља једну од највећих инвестиција у очување српског непокретног културног наслеђа. Са средствима која ћемо пренети у наредној години, држава ће у Манасију уложити укупно милијарду и 46 милиона динара", нагласио је Селаковић. Додао је да размере улагања најбоље илуструје податак да је за 17 година, до 2025, држава у Манасију уложила 34 пута мање новца него што ће уложити у овом трогодишњем периоду.

Шта обухвата обнова

Средства опредељена за ову годину биће усмерена на неколико кључних сегмената унутар манастирског комплекса. Планирана је обнова монументалне манастирске трпезарије, која се сматра најимпозантнијом у Српској православној цркви на територији Србије. Поред тога, радиће се на обнови и реконструкцији масивних манастирских бедема и једанаест кула које су вековима одолевале зубу времена.

Једнако важан део пројекта су и нова археолошка истраживања на локалитетима који до сада нису били систематски испитивани. Ови радови би могли да донесу нова сазнања о животу унутар манастирских зидина у време деспота Стефана и периоду који је уследио. Циљ је не само физичка обнова, већ и дубље разумевање историјског и духовног значаја Манасије.

У сусрет јубилеју деспота Стефана

Главни покретач овако обимног пројекта је припрема за 2027. годину, када ће се обележити два значајна јубилеја – 650 година од рођења и 600 година од смрти Светог деспота Стефана Лазаревића. Син кнеза Лазара и кнегиње Милице, деспот Стефан био је један од најпросвећенијих владара свога доба, витез чувеног Змајевог реда, велики градитељ, али и талентовани писац, који је иза себе оставио дела попут Слово љубве и Записа на косовском мраморном стубу.

Манастир Манасија, познат и као Ресава, његова је најзначајнија задужбина, грађена између 1406. и 1418. године. У оквиру манастира деловала је и чувена Ресавска школа, преписивачки и преводилачки центар који је био светионик писмености и културе и након пада Деспотовине под османску власт.

Пут ка листи светске баштине

Манастирски комплекс је још 1979. године проглашен за споменик културе од изузетног значаја, а од 2010. налази се на прелиминарној листи Унескове светске баштине.

Свеобухватна обнова и конзервација, финансирана овим рекордним средствима, представља кључни корак у припреми номинације за упис Манасије на сталну листу, чиме би се њен универзални културни и историјски значај и званично потврдио на светском нивоу.

План је да обнова буде завршена до 2027. године, што се поклапа и са одржавањем светске изложбе Експо у Београду, пружајући јединствену прилику за промоцију обновљеног бисера српске културне баштине.