Јосиф Маринковић, српски Шуберт – изложба у САНУ поводом 175 година од рођења композитора

Српска академија наука и уметности, поводом 175 година од рођења Јосифа Маринковића, изложила је његова најзначајнија дела, фотографије и чланке о чувеном композитору. Уметничку каријеру Маринковић је градио у Београду иако се школовао у Бечу и Прагу. Памтимо га као оца српске соло песме и као великог романтичара. Његова духовна музика често је на репертоару домаћих хорова.

Композитор, диригент, хоровођа, музички педагог и публициста – човек из времена када није било специјализације, свако је радио све , такве су биле потребе пионирске борбе за српску уметничку музику.

„Он је утемељивач уметничке соло песме. Оно што је Франц Шуберт за аустријску музику, то је Јосиф Маринковић за српску музику. Маринковић има дивну хорску музику. Он има инструменталне композиције. Његова кола сматрају се својеврсном претходницом Мокрањчевих руковети“, наглашава музиколог др Соња Маринковић.

У средини у којој нема музичара и не постоји начин да се музика изведе, Јосиф Маринковић се окреће вокалној музици и певачким друштвима. Пре свега у Београдском певачком друштву, затим хору Обилић. Циљ је био да народну српску музику подигне на уметнички ниво. И световну и црквену. Соло песме писао је инпирисан романтичарском поезијом, духовна дела – наменски, за хорове које је предводио.

„Он је више појединачне композиције писао. Од њих се сасвим лепо чини једна цела литургија. Тако да ми имамо сведочанство о Маринковићевој посвећености духовној музици“, додаје др Соња Маринковић.

Литургија је штампана према рукописима откривеним после смрти Јосифа Маринковића. Није пронађена у интегралној верзији, већ су одломци спојени у целину. Готово ништа из његових рукописа није промењено.

Духовна музика Јосифа Маринковића афирмисана је постхумно. Данас је значајни део богослужења и концерних репертоара.