Народни музеј се придружио обележавању стогодишњице надреализма

Названа „Пред једним зидом", према колективном експерименту српских надреалиста у сарадњи са париским истомишљеницима, изложба осветљава специфичан однос овдашњег културног подручја и надреалистичког покрета. Аутори изложбе Душан Радовановић, Марија Ђорђевић и Катарина Ђошан објашњавају да као и надреалистичке изложбе некада, тако и ова сада, изједначава уметност различитих епоха и простора.

„Имамо један надреалистички зид Растка Петровића и на њему можемо да пратимо његову логику надреализма – путовања по Африци и Јужној Америци, али и дружења са европским надреалистима, од Андре Бретона, Жана Коктоа или Макса Ернста, који је био један од најзначајнијих припадника надреализма“, наводи Душан Радовановић, један од аутора изложбе.

Као једна веома важна пракса у надреализму јесу путовања. Она су се организовала са намером да се надреалисти упознају са такозваном примитивном уметношћу, како би заправо направили коректив традиционалном европском културном моделу.

Сакупљали су ритуалне предмете афричке и нарочито америчке-домородачке уметности, а неретко је долазило и до размене надреалистичке уметности за урођеничку.

„Захваљујући Растку Петровићу, коме смо посебан омаж посветили на овој изложби, који је имао веома блиске контакте и са француским и српским надреалистима, и који је заправо био веома важан комуникатор између ове две културне средине. Захваљујући њему и блиском познанству са Максом Ернстом, њему је Ернст поклонио цртеж Химеру, а Растко је њему дао качино лутку“, објашњава Марија Ђорђевић.

Изложба „Пред једним зидом: Надреалистичко наслеђе Народног музеја Србије" представља дела која се не повинују конвенционалним естетским нормама, што је омогућило уметницима да изнесу на светлост дана најдубље, несвесне импулсе и аутентичне унутрашње слике. Поставка ће бити отворена до 22. децембра.