После 40 година поново ради Спомен-музеј Надежде и Растка Петровића

Спомен-музеј постао је део Народног музеја 1975. године, захваљујући племенитом дару Љубице Луковић, сестре Надежде и Растка Петровића, која је музеју завештала сву своју имовину, укључујући и породичну кућу у којој се музеј налази. Нова поставка у обновљеном здању подељена је у три целине.

„Прва тематска целина посвећена је Растку Петровићу, друга је посвећена Надежди Петровић и трећа је посвећена породици Петровић. Имајући у виду да ни Надежда ни Растко, као ни остали чланови породице Петровић, чини мисе, не би били то што јесу да заиста није било таквог породичног културолошког амбијента из којег су они као личности израсли“, објашњава Марија С. Ђорђевић, кустоскиња Спомен-музеја Надежде и Растка Петровића.

Поред радова Надежде Петровић, Љубица Луковић је Музеју завештала и колекцију слика домаћих и страних уметника из збирке Растка Петровића, његове рукописе, личну библиотеку, цртеже са путовања, аквареле, грамофонске плоче и путописне филмове, као и личне предмете великана српске уметности.

„У Легату Љубице Луковић налази се 30 слика Надежде Петровић. Ми смо овде издвојили пет слика са намером да прикажемо оне жанрове којима се она континуирано бавила. То су, пре свега, портрети и пејзажи, али смо и ту издвојили наменски оне слике које најбоље осликавају и њену, да тако кажемо, промену сликарског језика, али и да супротставимо те жанрове, па да видимо како оно што је модерно и оно што је традиционално бива револуционарним у сликарству Надежде Петровић, коју сматрамо родоначелницом српске модерне уметности. Изложили смо, рецимо, Дан шести, рукопис на енглеском језику, са коментарима Растка Петровића, али и са коментарима Марка Ристића захваљујући којем је 1961. године рукопис и објављен“, истакла је Ђорђевићева.

Трећа тематска целина обухвата породичне фотографије, писма и успомене. Ту је и део намењен интерактивним активностима. Спомен-музеј се налази у Професорској колонији, у Улици Љубомира Стојановића 25.