Картарескуова трилогија „Заслепљеност“ на српском

Мирча Картареску један је од најрелевантнијих савремених румунски писаца. Прошле године за роман „Соленоид“ освојио је Даблинску књижевну награду, а са истим делом нашао се и у ширем избору за Међународну Букер награду. Трилогија „Заслепљеност“ сврстала га је у ред најзначајнијих европских аутора.

Пише како би упознао и исцелио себе, попут Кафке. Своје рукописе не уређује и не ревидира. Никада нема план за причу и свака страница открива му се у тренутку када је започне. Тако да би могла бити и мања и све. Мирча Картареску свет посматра као огромну фикцију, а овај роман Река и показује да не жели да обухвати један свет.

„Већ свет са обе стране огледала, са обе стране тог леденог брега који залази дубоко у подсвест, не само личну него и у подсвест једног друштва које је трпело тоталитаризам. То је та вечна тема која прати Картарескуа – Чаушеску, његова владавина под којом је он стасавао како интелектуално, тако и емотивно и то је оно што се види у овом делу“, каже Иван Исаиловић, уредник књиге.

Овом роману морате прићи са вером и препустити му се. Картареску има дар за халуциногену напетост. Како на почетку књиге Тело, његов јунак каже: „Не живи више ништа истински“, он сећање на једну сцену пролазну попут воденог таласа гњечи и напада творећи са њом другу стварност, прастару. Као да све што му се дешава или би могло да се догоди, већ постоји у њему.

„Он не допушта баш да фактографија довољно прича за себе, он је преобликује на један надреалистички начин. Имамо ти везу са сновима, сећањима, халуцинацијама, дисторзирана је свест. Мислим да он испитује трауму кроз све то, а немогуће је само се обраћати егу“, каже Исаиловић.

Заслепљеност, односно три књиге које је чине, Тело, Лево крило, Десно крило, има везе и са митом и са Библијом, са легендама. Постоји снажна свакодневица, али и невероватна телесност и еротичност.

„Књига се зове Заслепљеност. На крају трећег тома ћете сазнати да је то крај једног света, кога бисмо могли назвати заслепљеним. У другом тому ћете видети да се заслепљеност нимало случајно налази на огледалу“, наводи Исаиловић.

Зато су многи склони да кажу да је Мирча Картареску румунска књижевна револуција.