понедељак, 25.08.2025, 19:00 -> 19:22
Извор: РТС
„Последњи сведок“, мемоари принцезе Јелене Карађорђевић
Мемоари „Последњи сведок“ принцезе Јелене Карађорђевић први пут су објављени код нас. Реч је о сведочанству о кључним тренуцима историје двадесетог века, али и о једној изузетној и неустрашивој жени.
Мемоари принцезе Јелене Српске написани на француском језику са насловом Била сам у Јекатеринбургу чувају се на Колумбијском универзитету. По неким подацима први пут публиковани су двадесетих година, у једном швајцарском недељнику.
Међутим биће објављени тек, четрдесет година после погибије чланова руске царске породице. И то не да би представљали сећање на страдалне дане царске и њене породице, већ због Хамбуршког суђења када се одгонетала прича тајанствене жене извађене из канала у Берлину после покушаја самоубиства, која је тврдила да је велика кнегиња Анастасија.
Своја казивања Јелена излаже као члан дома Романових, сведок њихових последњих дана и као српска принцеза.
„Добили смо једно изванредно сведочанство, једно сведочанство о којем нисмо знали тако дубоко, тај део историје није био тако расветљен“, каже др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије.
Принцеза Јелена присећа се страшних дана од јануара 1917. године, пораста револуционарних расположења, последњег сусрета са царем, Октобарске револуције коју је дочекала у Мермерном дворцу, позива од Троцког после кога ће се сви Романови старији од 16 година бити исељени на Урал. Када доноси тешку одлуку и одлази са супругом у изганство, остављајући децу са свекрвом.
„Кроз њено сведочење, кроз њен дневник ми улазимо и у дневну политику Русије тога доба и у породичне односе и у њене односе када је затварају у други логор са другим женама које су у ствари проститутке, лопови... Она њима свима помаже и они њу сви обожавају. Једну по једну воде на стрељање и она чека свакога дана када ће она да буде стрељана“, прича др Бојић.
Као једина преживела из породице Романов принцеза Јелена ће захваљујући дипломатији и њеном оцу краљу Петру са пропусницом коју је лично Лењин потписао изаћи из Русије, сусрети се са својом децом у Швајцарској, и до краја живота, до 1962. живети у Ници. Ови мемоари колико су сведочанство о кључним тренуцима историје двадесетог века, они говоре и о једној изузетној и неустрашивој жени.
Коментари