Монографија Здравка Шотре „Мојих 500 глумаца“, сведочанство о незаборавним величинама једног времена у животу и на платну

Уз детаљан попис остварених дела, подељених улога и добијених награда, обиље анегдота насталих током снимања, путовања и гостовања, монографија Здравка Шотре, Мојих 500 глумаца сведочи о незаборавним величинама једног времена и у животу и на позорници и на платну.

У књизи се налази много духовитих анегдота од великана који данас стварају, али и од оних који нису више са нама, попут Бате Стојковића, Љубе Тадића, Мире Ступице, Драгана Николића, Милене Дравић и многих других.

Здравко Шотра је у књизи истакао да на питање да ли постоје добри и лоши глумци, он каже да постоје добри и одлични глумци и маса добровољаца за глуму. Војин Ћетковић који је глумио у многим остварењима Здравка Шотре, каже да је чуо за ово редитељево мишљење и да се слаже са њим.

„Нажалост, наш посао је суров. И када се ту нађе неко ко не може да одговори, не само глумом, него просто и својим животом на те изазове, онда је дефинитивно залутао и наш посао је толико суров да га једноставно одбаци. Он је у књизи написао да је најлакше радити са одличним и великим глумцима и то је истина, ја сам то осетио на сопственој кожи. Никада нисам имао никакав проблем са великим глумцем или са великим редитељем какав је Шотра“, истиче Ћетковић.

Напомиње и да је Шотра један од најзначајнијих редитеља у његовом животу и каријери јер је са њим почео да ради још док је био на Академији у телевизијској драми Симпатија – антипатија.

„Имао сам ужасну трему. Први пут снимам, још са Мишом Јанкетићем и другим великим глумцима, и усред кадра чујемо: 'Гол, гол, гол!'. Ми станемо, питамо се шта је ово. Кажу нам, 'Шотра гледа утакмицу, Звезда дала го'. Од тог момента ја сам схватио да имам неког живог, нормалног човека поред себе и да могу и ја да се понашам опуштено. И касније док смо радили допустио ми је чак и да се посвађам с њим, па да се мирим, па да му се извиним, па да се он мени извини“, каже Ћетковић.

Монографијом Мојих 500 глумаца је у сваком случају обележена епоха у којој су створени најквалитетнији филмови и серије. Ћетковић наглашава да је велика част наћи се међу тих 500 глумаца.

„Гледао сам с ким сам све ја играо код Шотре, какву ми је част учинио да играм с тим глумцима и какву ми је част учинио да учим и од њега и од тих глумаца. И то јесте у ствари нека хроника једног времена“, закључује Војин Ћетковић.

Љубомир Булајић: Свако снимање са Шотром обилује духовитошћу

Један од 500 који се нашао у монографији Здравка Шотре је и Љубомир Булајић који се први пут састао са познатим редитељем уочи припрема за серију Непобедиво срце и добијања улоге Сташе.

„ То је био један неформалан сусрет. Попили смо пиће у некој кафани испред његове куће како бисмо се упознали. Он је пре тога имао прилике да види видео-материјал неких ствари које сам радио пре тога. И ја сам дошао да попијем кафу са њим, да се ето испричамо, да он вероватно провери да ли нам се енергије поклапа и тако даље. И на крају ме је питао само, па јеси ли добио текст? Ја рекох, па нисам, јер у првом тренутку нисам схватио да ми у ствари каже, иди по текст, бре човече. И тако је све почело“, каже Булајић.

За улогу Јована Цвијића у серији и филму Шешир професора Косте Вујића Булајић је сматрао да је највише одговарала његовом карактеру, што у ствари и јесте један од задатака и вештина добрих редитеља.

„По првобитној расподели улога, требало је да ја играм нешто друго. Требало је да играм, ако се добро сећам, Митровића којег је касније тумачио Аца Радојичић. Ја сам био на путу за Црну Гору, и сећам се на граници сам са Црном Гором, звони ми телефон. Шотра. Где си ти, не интересујеш се уопште, ја ћу теби да узмем улогу. Ја окренем ауто са црногорске границе, вратим се за Београд, у Кошутњак филм, кад пише на тексту Љуба Булајић Јован Цвијић. Рекох, шта је ово, нека грешка, вероватно? Не, не, Шотра је направио прерасподелу, то је твоје. И могу вам рећи, свидело ми се. Зато редитељ држи палицу у својим рукама“, додаје Булајић.

Што се тиче сарадње на снимањима Булајић напомиње да га је Шотра увек позивао у неким незгодним ситуацијама. Када му је понудио улогу Ђорђа Дунђерског у серији Санта Марија де ла салуте, позвао га је док је био на пецању.

„Свако снимање са Шотром обилује духовитошћу и он је бескрајно духовит човек. Он показује то на сваком кораку, не штеди се ни данас са 91 годином. Тако да, радујем се сваком новом сусрету са њим и право вам кажем, не верујем му много у то што сада беседи да је отишао у пензију“, каже глумац.

Истиче да према његовом мишљењу оно што највише краси Здравка Шотру је та љубав према глумцима и поштовање према глумцима.

„Ретко ко, гледајући онај мали монитор на снимању, ужива толико као он док кадар траје“, наглашава глумац Љубомир Булајић.

На промоцији монографије поред аутора Здравка Шотре, говорили су глумци Светлана Цеца Бојковић, Слобода Мићаловић Ћетковић, Војин Ћетковић, Љубомир Булајић и уреднице издања Биљана Бошњак Драгановић и Весна Смиљанић Рангелов.