„Скривена ватра и стваралачки темперамент..." – одржана комеморација Здравку Шотри

Читав радни век Здравко Шотра био је као гоњен неком фуријом или сиротињским страхом да ће потрошити превише новца. Да ће све пропасти ако се не испуни план.

Сваки филм снимао је у просеку за тридесет дана, увек говореће да ће следећи натенане. Испред Асоцијације редитеља, чији је Шотра био почасни члан, Ана Марија Роси истакла је драгоценост његовог присуства.

„Да саслуша кад треба, да одговори на питање, да добро предложи, да професионално посвећен подржи сваку важну акцију. Да људски, честит и исправан увек сагледава заједничке интерес. Да херцеговачки чврст и истрајан буде строг према себи и праведан према другима“, навела је редитељка Ана Мариа Роси.

Скоро да не постоји глумац са којим Шотра није сарађивао. Зато је Цеца Бојковић истакла важност антологијског писаног дела Мојих петсто глумаца. Млађи глумац, Љубомир Булајић, са задовољством је прихватао велике и мале роле.

„Шотра је радио брзо и јако. Ево чувена његова реченица: Да си умео боље ти би то урадио‘. То је био један својеврстан дрил за младог глумца. Мислим да утеху треба тражити у томе да је Шотра проживео овоземаљски живот живописно и јако, а сада ће наставити да живи кроз нас, наша сећања и своја дела“, истиче Булајић.

Горан Марковић је подсетио да је Шотра утемељио стваралачки ниво и израз Телевизије Београд као куће, која је стварала важне ствари.

Одабрана Шотрина филмска остварења ће се приказивати у Кинотеци од 27. новембра као још један незаборав.

Стваралаштво без празног хода

Редитељ и сценариста Здравко Шотра који је потписао преко 120 телевизијских и филмских остварења велике гледаности како на телевизији, тако и у биоскопима, преминуо је у 93. години.

Здравко Шотра је рођен 14. фебруара 1933. у Стоцу. Дипломирао је режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1954. у класи професора Вјекослава Афрића. На Телевизији Београд био је запослен од њеног оснивања, 1958. до 2001. године.

Током седамдесетих режирао је изузетно популарну емисију Образ уз образ са Драганом Николићем и Миленом Дравић. Режирао је филмове који су обарали биоскопске рекорде као што су Браћа по матери, Лајање на звезде, Зона Замфирова, Ивкова слава, као и бројне телевизијске филмове и драме: Више од игре, Бој на Косову, Шешир професора Вујића и Санта Марија дела Салуте, Рањени орао...

Шотра је дао велики допринос српској кинематографији, и готово је немогуће издвојити неку од његових серија или филмова, а свим његовим серијама је заједничко то што су неколико пута репризиране, а публика их је сваки пут са одушевљењем поново гледала.

У антологију овдашње кинематографије ушла су остварења Освајање слободе, Шеста брзина, Идемо даље, Игмански марш, Госпођа министарка, Браћа по матери, Лајање на звезде, Зона Замфирова, Пљачка Трећег рајха...

Такође се исказао и као аутор у докуметнарном жанру емисијама: Плутоново царство у Хомољу, Сви заједно, Повратак песника, Где цвета лимун жут...

Шотрине серије Горски цар, Максим нашег доба, Рођаци, Глумац је глумац, Више од игре, Приче из радионице, Самци, Волим и ја неранџе, но трпим, Рањени орао, Грех њене мајке, Непобедиво срце... убрајају се у наше најгледаније програме.

У току каријере Здравко Шотра награђен је домаћим и светским признањима – награде на Пулском фестивалу, неколико Златних и Сребрних мимоза у Херцег Новом, Златни витез у Москви, Награда на фестивалу у Прагу, Октобарска награда града Београд, Гран-при у Порторожу, Златна харфа у Даблину, Златна ружа Монтреа за остварење Роман са контрабасом 1972.

Последњи успех остварио је 2021. историјском драмском серијом, Александар од Југославије коју потписује и као сценариста. Празног хода готово да није имао.

Шотра је објавио аутобиографију Држећи се за ваздух (2013), а у књизи Мојих 500 глумаца (2024), у издању РТС Издаваштва и Службеног гласника, описао је почетке бављања режијом, али и о томе како се заинтересовао за глуму.

Шотра је испраћен на кремацију 11. октобра на Новом гробљу у Београду, уз присуство породице, дугогодишњих колега и бројних поштовалаца његовог рада.