Горан Милашиновић: У писању нема свесне одлуке, медицина и писање живе заједно

Гостујући у Београдској хроници, професор Горан Милашиновић истакао је да је у претходном роману „Случај Винча" говорио и писао о похвали хуманости и људскости.

Истиче да роман "Мук" говори о о потпуно супротном, али и он је базиран на истинитом догађају. Говори о томе да су безграничне могућности људских мана на свим пољима, па је тако и гастрономија, коју смо ми данас претворили у неки гастро-хедонизам, прешла такође у поље патологије и потпуне бизарности.

„Замислите да неко може да убије 10.000 славуја да би направио пола килограма птичје паштете и да то представља неку велику животну вредност и велико уживање", рекао је професор Милашиновић.

Напомиње да је догађај мегазлочин који се догодио на нашим просторима пре 20 година. Вест је прошла, али је њему била важна да направи роман да се то не заборави.

„Не могу да кажем да сам изабрао да бежим од стварности, или да се од стварности одмарам. Књижевност и писање дошли су спонтано и само се од себе догодило", рекао је професор.

Истиче да је радни наслов филма "Ланчана реакција", да је снимање завршено, да следи монтажа.

„Гледао сам неке од кадрова, а за мене као писца је важно да у филму препознајем роман. За мене је увек занимљива та интеракција, у књижевности можете да дате оно што у нормалном животу не можете, емоцију, то је радост књижевности, откривање унутрашњег светла, док филм то мора да каже за кратко време кроз мимику лица, покрета", рекао је проф. др Горан Милашиновић.