Дела Салвадора Далија инспирисана Фројдом на изложби у бечкој галерији Белведере

У бечкој Галерији Белведере презентована је изложба сликара Салвадора Далија. Поставка се бави утицајима Фројдове теорије снова на Далијеву уметност суреалних пејзажа у којима влада атмосфера страха, жудње и опсесије.

Церемонија отварања је са викенда померена на понедељак јер се краткорочно најавио шпански краљевски пар, па су јавни улози нарасли. Али и без краљевских гостију, ово је краљевски догађај.

Поставка прати тридесете године прошлог века, када је тада млади шпански сликар Салвадор Дали открио Фројдова дела и донео одлуку да их претвори у основицу своје уметности. Платна из тог надреалистичког периода показују како је Дали под утицајем Фројдове теорије снова отворио врата својим унутрашњим демонима и пустио их у медиј сликарства – где и данас пребивају.

„Организација је била велики изазов – с једне стране уметник светског ранга чије слике се тешко позајмљују, с друге уска тема. На резултат смо поносни, јер циљ није био да видимо шта све можемо да добијемо, већ шта се уклапа у концепт. Далијева фројдијанска фаза је сигурно кључ за разумевање његове касније популарне фазе", рекла је Стела Ролинг, директорка Галерије Белведере.

Неколико пута је Дали пролазио кроз Беч покушавајући да дође до свог идола, али је неурофизиолог и психолог Фројд консеквентно одбијао да га прими, као госта у сваком случају. Тек је у јулу 1938, у Фројдовом лондонском егзилу, дошло до сусрета. Сликару је било важно да оцу психоанализе лично објасни како је под његовим утицајем дошао до такозване параноично-критичне методе у сликарству, која је постала знак препознавања Далијевог суреализма.

„Далијева параноично-критична метода препознаје се у техници дуплих слика, играма с перспективом и паралелним реалностима, што ствара осећај параноидног. Кад се две године касније преселио у Америку, Дали је приметио да постоје теме које му доносе више публицитета и постао је шоумен. У наставку, фројдијанске теорије је користио само анегдотално. Али дела која је створио до 1939. године су апсолутни врхунац. И после је сликао изврсно, али из визуре историје уметности никад није поновио раније домете", рекао је Хаиме Брихуега, кустос изложбе.

После једнократног дружења са Далијем, Фројд је поручио посреднику сусрета, Стефану Цвајгу: До сада сам о надреалистима мислио да су апсолутне будале, или онако као алкохол, 95 одсто. Због младог Шпанца невино-фанатичних очију и његове мајсторске сликарске технике мораћу да се коригујем. Није рекао колико посто.