Књижевни дар сликара – шта крију Мемоари Паје Јовановића

На Сајму књига представљен је издавачки подухват на који се чекало седам деценија. Објављен је први том „Мемоара сликара'' Паје Јовановића. Књига је добила награду УЛУПУДС-а за допринос историји уметности.

Паја Јовановић је Мемоаре сликара написао у позним годинама, осврћући се на младост и друштвене, политичке и културне прилике тог доба.

Милутин Миланковић му је пружао подршку током рада на рукопису. Сплетом околности књига није објављена и рукопис је остао деценијама у Миланковићевој заоставштини у Архиву САНУ.

„У овом првом делу он је обрадио свој живот до 30. године. Али можда је овде најинтересантније – његов живот у Вршцу, он нам даје слику једне епохе и слику Баната и како се живело у тој мултинационалној заједници у Вршцу, који је у то време припадао Аустроугарској", прича Бора Бабић, главна уредница „Академске књиге''.

Обрадио је и године школовања, почетак каријере и живота у Бечу. Велики сликар је у Мемоарима показао и књижевни дар.

„У исто време даје изворе својих инспирација, људе које је познавао – различите језике, разичите народе, различите културе које прелама кроз једну врло занимљиву, романескну и приличино духовиту слику", рекао је Владимир Петровић, приређивач књиге.

Паја Јовановић је портретисао прве сликарске тријумфе и поразе, прва заљубљивања и љубавне крахове, као и покушаје да пронађе своје место у уметничком свету Европе последњих деценија 19. века.

У плану је објављивање другог тома који је писан на четири језика.