"Осам соба наше слободе", прича о дечјој самосталности, страху, бесу и другим изазовима живота

За децу се лакше, отвореније и слободније пише него за одрасле, јер одрасли имају нека своја тумачења онога што сте написали, а деца разумеју то што им кажете и верују вам, каже Соња Ћирић. О томе како се сналазе у ограниченим животним условима говори њен нови роман "Осам соба наше слободе".

Због вируса прозваног "дечји" јер напада више децу него одрасле, осморо девојчица и дечака који живе у истој згради, морају заједно да проведу осам дана у изолацији.

Први пут су без родитеља и наставника и то је прилика да открију много тога и о себи, и о одраслима.

То је сиже романа о савладавању опасности, али и о вирусу као метафори и за све друге опасности које родитељи преносе деци, каже Соња Ћирић. Несамосталност је једна од њих.

"Не дајемо им прилику практично да сами уђу у неки проблем, да га сами реше, ми то радимо уместо њих мислећи како је ето, то родитељство. Мислим да је неопходно научити их, како да после буду сами. И треба им веровати да они то могу", истиче ауторка књиге Соња Ћирић.

У Вешерници зграде, у осам соба без зидова деца ће превазићи страх, бес, немоћ, и схватити шта значи самосталност и одговорност за сопствене одлуке. У неповољним и наметнутим условима откриће своје таленте.

"О томе сам хтела да пишем, да покушам да објасним да у свакој опасности, у ружној ситуацији, да не кажем, трагичној ситуацији постоји начин како да се нађе нека трун доброг којом човек може да је победи", истиче Ћирићева.

На крају романа је и Речник Вешернице, скроман по броју речи али богат емоцијама, каже ауторка. Њихово значење познато је само јунацима приче. За сваког од њих највеће откриће је слобода.