Виле облакиње, суђаје, бауци... Пронађите их у Речнику српских митолошких бића

Ала, баук, вампир... Дажбог, Перун, Стрибог... Суђаје, тодорци, чини... Азбучним редом представљена су божанства, чудовишта, бића, појаве... Све оно што је народ поштовао, али и оно од чега је стрепео.

Приче и легенде Тамара Лујак исписује на основу постојећих извора, домаћих митова и веровања, који су, иако уобличени, још под велом тајне.

„Изазов је био да измаштам и да додам оне делове који недостају, а којих је било много. Где ми је дата, у суштини, велика уметничка слобода да размашем крила и да створим неке нове светове који до сада нису били створени“, објашњава Тамара Лујак, ауторка Речника.

Читамо о снази ораха и чаробној моћи расковника, магијским својствима огњишта, сазнајемо ко је ветар лепих манира и како су виле добиле крила.

„Оно што је мени било најинтересантније јесу виле облакиње које су мало познате у нашој митологији о којима се јако мало зна, јако мало је писано, а изузетно су занимљиве јер настањују небо. Ту сам имала прилику да дам себи највећу слободу да их измаштам како живе горе и посматрају нас на земљи“, открива ауторка.

У авантуру ликовног представљања недореченог митолошког света, упустила се Марица Кицушић.

„Дешава се на пример да једно божанство има неколико назива, или да се више божанстава преплиће са истим карактеристкама, тако да онај ко се први пут сусреће са тим може да буде доста збуњен. Мени је зато као илустратору било остављено да та божанства измислим или да оставим неки свој утисак у тим књигама, у тим причама... Срећом су Тамарине приче доста садржајне и богате и маштовите, да су ме с лакоћом увеле у тај мистични свет словенске митологије да сам одатле могла да извучем неке своје утиске“ наводи илустраторка, Марица Кицушић.

Жеља Тамаре Лујак је да децу, али и одрасле подстакне да осмисле своје приче, или домаштају њене, промене им крај или, ако им се више допада, напишу сасвим другачији почетак.