Књига о цару Душану Силном, "Град - психобиографија цара Душана", из пера психотерапеута

Трагајући за духом историје, психијатар и психотерапеут, Александар Мисојчић, написао је књигу "Град - психобиографија цара Душана". У књизи се бави психолошким профилом цара Душана, царице Јелене, њиховим односом, односом према сину.

„Волим да се одмарам од свакодневице, тако што читам историјске књиге и одем у неко друго време. Тако сам читао књигу Историја Срба, Владимира Ћоровића и док сам читао поглавље о детињству цара Душана, једноставно нисам могао да побегнем од психотерапеута у себи. Његово детињство је обележено сјајним маркерима, који без дилеме могу да одреде његов будући карактер.То ме заинтересовало да трагам дубље за тим и добијем што више информација које су ми биле значајне за хипотезу о његовој личности", истакао је психотерапеут Александар Мисојчић.

Наводи три догађаја из његовог детињства која могу да одреде његов карактер. Како је било одрастати уз оца који има повез преко очију, ког је ослепио деда? Душан је веома рано освестио ту суровост и растао у његовој сенци, упамтио то, што ће време и показати.

„Други маркантан догађај Душановог детињства, је да је он био избеглица. После краткотрајне очеве побуне, цела породица је понижена и протерана у Цариград. Душан је одрастао на начин на који одрастају миграционе породице. Верујем да је Душан био фасциниран сјајем тог града, који је за њега постао узор и опсесија", рекао је Мисојчић.

На основу којих чињеница, после толико времена, пишете књигу о нечијој психобиографији?

„Мени је можда било лакше него другим психотерапеутима, јер сам ја системски породични психотерапеут. Историјски извори дају довољно података о трансгенерацијским обрасцима, породичним улогама и митовима. Не разликује се то много од онога што радимо сваки дан, само што у овом случају нема живог човека да ти то исприча", навео је психотерапеут.

"Када говоримо о утицајима предака, правило породичне системске терапије је да се анализирају три генерације уназад. Верујем да је улога деде, краља Милутина, за формирање личности цара Душана, била чак и већа, него улога његовог оца Стефана Дечанског."

Додаје да је Душан бљесак ванредног појединца, који је народу и династији дао прилику за неки будући континуитет, који није искоришћен на прави начин.

„Жене Немањића су волеле да се питају, а Јелена није била најутицајнија у лози Немањића. Јелена и Душан били су најскладнији пар. Она је знала са царевима и била је једна посебна жена, једна од најобразованијих жена тог времена. Мислим да је била жена типа богиње Хере", закључио је психотерапеут Александар Мисојчић.

Промоција књиге је у четвртак, 23. септембра 2021. године, у хотелу „Цептер".