Пет изложби на сајту Музеја Војводине

Када се нађете у музеју, прва изложба коју можете да обиђете је посвећена римокатоличкој иконографији. "Tempus Sanctorum" (време светаца) приказује иконографски развој такозваних светих слика, односно штампаних картица које је походитељ храма или другог светог места добијао „како би што дуже у себи задржао осећај који је тај догађај учинио на њега“.

На сликама из друге половине 19. и прве половине 20. века налазе се мотиви Исусовог срца, Исусовог рођења, Исуса пастира, анђела чувара, сакрамента евхаристије итд.

Аутор изложбе Дарјуш Сами, кустос-историчар Музеја Војводине, се годинама, где год да је одлазио (у музеје, архиве, цркве) распитивао о светим сликама.

Тада се уверио да њима није била поклоњена велика пажња, да су третиране као нешто узгредно. То му је дало подстицај да се овим штампаним предметима малог формата посвети, да их истражи, а резултат тог његовог напора је ова изложба.

Ако се „попнете на спрат“, чека вас изложба „Шајка“. На овој изложби се могу видети многобројна документа и предмети који сведоче о значају шајкашког батаљона у нашој историји. Тако ћете нпр. сазнати да је још царица Марија Терезија 15. јула 1763. године донела одлуку о формирању Шајкашког батаљона, који би обухватао Тител, Лок, Гардиновце, Вилово и Жабаљ.

Документ на основу којег је формиран Шајкашки батаљон (20. априла 1764) преведен је и на матерњи језик шајкаша тј. српски језик. Према том документу, шајкаши су били у обавези да, према царској одлуци, учествују у војним акцијама – у рату и миру, на копну и на води, те да се брину о безбедности, нарочито на Дунаву, Тиси и Сави. Требало је и да гоне разбојнике, спречавају увоз и извоз забрањене робе и новца, чувају санитарни кордон и спроводе и осигуравају бродове који службено саобраћају поменутим рекама.

Даљом „шетњом“ кроз музеј, долазите до изложбе „Бела Русија - руска емиграција у Војводини“. Кроз ову поставку упознаје се са свим аспектима живота руских емиграната на северу Србије после Октобарске револуције.

„Бела Русија“ приказује долазак емиграната, њихове институције, школе, кадетске корпусе, девојачке институте. Види се и руска загранична црква митрополита Антонија Храповицког, њихов свакодневни живот и велики допринос који су руски емигранти оставили у науци, култури и привреди ових простора.

На изложби се тако може видети: оружје, сабље, шашке, пиштољи, ордење, медаље, самовари, накит, печатњаци и друго. Срж ове изложбе чине предмети из приватних колекција, њих чак 70 одсто, а остали предмети су из војног музеја у Београду и из музеја у Вршцу, Белој Цркви и у Зрењанину.

Чека вас и изложба о Истри, као и стална поставка музеја. Стална поставка Музеја Војводине презентује, у континуитету од осам хиљада година, развитак људског друштва на данашњем тлу Војводине. На простору од 3.000 квадратних метара представљено је 6.000 репрезентативних експоната из археологије, опште историје, историје уметности и етнологије.

Стална поставка пружа синтетичку слику миленијумске прошлости овог краја. Изложени предмети сведоче о трајању људских заједница и култура од палеолита и мезолита, oд првих људских трагова код Ирига старих око 40.000 година, преко старчевачке, винчанске и других неолитских култура, вишеслојне Гомолаве, Феудвара и Калакаче, до митских времена старе Грчке и велелепних споменика империјалног Рима, од сеоба народа до смена етничких заједница – словенских, угарских, српских и других народа.

Овом изложбом је виртуелна шетња завршена, али не и понуда Музеја Војводине. На сајту и друштвеним мрежама ове институције свакодневно се објављују текстови о интересантним предметима и феноменима, филмови, пдф публикације – и за одрасле и за децу.