Зборник „Acqua alta” доступан онлајн

Зборник ACQUA ALTA, који је приређен 2013. године, је резултат међународне сарадње Института за књижевност и уметност у Београду и Одсека за модерне језике, књижевности и културе Универзитета из Пескаре у Италији.

Представља једну од првих колективних монографија која покушава да, кроз радове 39 аутора, обележи присуство Медитерана у српској и италијанској модерној књижевности и укаже на место српске књижевности у заједници медитеранских народа.

Медитеран, предео наталожене историје различитих култура, био је надахнуће многим уметницима, а овим зборником обухваћена су дела неких од најзначајнијих домаћих књижевника, као што су Црњански, Андрић, Његош, Капор, Дучић, Ненадовић и други.

Неки ствараоци су рођењем били везани за јадрански део Медитерана, а доста је и оних који су боравили у Италији или Шпанији током својих путовања или дипломатских мисија. Кроз своја дела српски и италијански књижевници откривали су богатство и проклетство овог подручја, његових мора, планина и историје. Симболи и мотиви који су уткани у ову литературу, а које нам аутори у зборнику откривају, стварају једну целовиту слику и омогућавају нам да замислимо медитеранске пејзаже који су неке од наших најзначајнијих аутора навели да им посвете странице, поглавља или читаве романе.

У уводном тексту зборника, Светлана Шеатовић Димитријевић, једна од уредница, истиче да је за оквирне књижевноисторијске границе одабран појам модерне књижевности, што је у српској литератури отворило простор од веома контроверзних доживљаја Италије у Његошевом делу и путописима Љубомира Ненадовића, па све до дела савремених стваралаца попут Срђана Ваљаревића, Драгана Великића и Владимира Пиштала.

Синтагма acqua alta на италијанском језику означава природни феномен и односи се на плиму у Венецији, на море које прети да потопи најпре овај град, а потом и цео медитерански басен. За наслов зборника је изабрана управо зато што симболично указује на Медитеран као простор који се опире плими великог глобалног села. Медитерански пејзажи увек имају дубљи смисао, упућују на вечне теме, питања постојања и унутрашњег спознања писаца или њихових јунака.

Приредила: Маја Милић