"Нула К” - замрзавање и превазилажење смртности

Ништа тако упорно не изазива аутоматску реакцију као употреба звучних појмова у промишљању идеје краја и нестанка. Историја је свакако један од таквих појмова, и када је почетком деведесетих година прошлог века, недуго после пада Берлинског зида, амерички политиколог Френсис Фукујама написао књигу „Крај историје и последњи човек”, реакција, тумачење и анализа идеје о крају историје биле су хитре.

Без обзира на различита тумачења идеје о крају историје, од оних који су крај историје видели као крај сукоба и ратова, преко мишљења да она реферише искључиво на чињеницу либералног капитализма који више неће имати алтернативу, до тренутка када је и сам творац те идеје схватио да ће се историја, ипак, и даље одвијати, рубна стања у које свет често западне, нужно воде размишљању о крају и почетку. И тада звучни појмови попут живота и смрти, опстанка и нестанка, поново стекну фреквентност као у актуелној пандемији вируса који је, чини се, засенио све.

У роману познатог америчког писца Дона ДеЛила Нула К, у преводу Зорана Пауновића, један од јунака изговара реченицу: „Видимо ли себе као људе који живе изван времена, изван историје?” Но, ова упитаност далеко је од Фукујаминог промишљања, она води у једну утопијску замисао која је и основа за укупно дешавање у ДеЛиловом роману, превазилажење смртности, духовне и телесне, кроз процес замрзавања тела на апсолутној нули.

Рос Локхарт, богаташ чија финансијска моћ почива на анализи катастрофа које утичу на профит, негде у пустињи Казахстана, у Институту далеко од очију јавности, спрема се да своју супругу Артис испрати у бесмртност.

И док је за њега цео поступак револуционаран и остварење утопије, у перспективи његовог сина, он добија дистопијски карактер. ДеЛило, већ потврђени аналитичар савремености, проницљиви критичар живота подређеног технолошком убрзању, у којем скоро да више нема времена промислити о идентитетима и уметности осим кроз непрекидну рециклажу (уз употребу земаљског и космичког отпада, чак), што је у роману Подземље одлично показао, и овде призива укупно цивилизацијско искуство и пред њега ставља велики знак питања.

Шта ће се десити са људима који се за неколико хиљада година пробуде у својим замрзнутим капсулама и искораче у свет без историје? Да ли ће очувану телесност пратити и психичка и духовна свест о прошлом и, најважније, да ли је подвргавање замрзавању и жеља за бесмртношћу доступна свима, или је моћни финансијски капитал непрекидно креатор историјских процеса, не само на Земљи коју познајемо у садашњем облику већ и у неком простору будућности без свести о времену и историји.

На питање, дакле, једног од јунака романа видимо ли себе без историје, ДеЛило, као и сваки одличан писац, не даје изричит одговор. Његов приповедни поступак довољно је наративан да развије занимљив ток радње којим доминирају апокалиптичне слике садашњости, у чијем је средишту изглед тајанственог Института за бесмртност, а идејна потка те наративности заинтересоваће свакога ко је спреман да направи корак даље, изван простора који нам се посредством технологије и медија представља као истинит.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 26. новембар 2024.
4° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње