Сатирична бајка за одрасле

Има прегршт доказа да људи постоје, тврди се на почетку књиге о људима коју су написали патуљци, виле, вилењаци и друга магична створења из Светлуцаве Земље Мар.

Становници ове земље не верују да људи постоје, али су се, игром случаја и деловањем разних тајанствених сила, неки од њих обрели у нашем свету. Управо су ти несмотрени путници аутори ове књиге, у коју су сабрали своја запажања и приче о животу људи.

Ова књига, каже се у предговору једног патуљка, није писана са циљем да буде научна или веродостојна. Приче о животу људи толико су чудновате да је обичном вилењаку или вили тешко да поверује да уистину постоји један тако бесмислен и крајње уврнут свет.

Све прштећи од зачудних опсервација и дивљих претпоставки о људској анатомији, обичајима, језику, ритуалима и начину живота, ова књига је једнако апсурдна који је очаравајућа у свом покушају да истражи све супротности и глупости људског понашања кроз очи фантастичних бића: од папирних чаробњака који живе у људским новчаницима до њихових невидљивих шешира које називају „расположењима“.

Са страница ове магичне збирке преливају се префињене, до детаља измаштане илустрације Дорошеве које читаоца уводе у свет фантазије. Тај свет открива многе скривене истине људског постојања.

Рођена у Украјини, а тренутно у Израелу, Светлана Дорошева је илустраторка која гаји дубоку страст према митовима и бајкама.

Своје илустрације црта руком на папиру, комбинујући митске и традиционалне мотиве са мотивима из бајки. Инспирацију тражи у историји уметности, мешавини локалних култура и супротностима које чине људску природу.

Вилински водич кроз митски свет људских бића први пут је објављен у Русији 2014. године и у првих шест месеци продат у 10.000 примерака, а онда је кренуо у свет, где осваја публику и награде подједнако.

Ако је превод заиста добар, каже се у књизи, стихови ће златом опточити човечју душу. А превод са руског Тијане Петковић је добар, чак одличан у намери да пренесе све финесе једног оваквог подухвата.

Вила Нимфила – омиљена вила ауторке ових редова, која истовремено и са пуним правом краси насловну страницу књиге – балет-мајсторка мириса сутона, ауторка дела о исцелитељској моћи фруле, власница хиљаду и једног замка од паучине, један је од ликова ове енциклопедије чудеса.

Али ту су и старац, дете, рок музичар, Кинез, мотоциклиста, девојка, просјак...Кад кажемо човек, он може бити и леп, и ружан, и округао, и дугачак, и длакав, и бриљантан, и погрбљен, и црн, и бео, и смешан, и велики, и мали... било какав, само не све у исто време.

Највећа вредност ове књиге не лежи у њеној веродостојности, већ у једном зачудном погледу на ствари које се нама чине свакодневним.