Од Есхила до савремених редитеља: Сиракуза већ 61 годину чува дух античког позоришта

Грчко позориште у Сиракузу, саграђено у 5. веку пре нове ере, највећи је антички театар на Сицилији која је била грчка колонија у златном времену Атине.

Есхил, један од најзначајнијих трагичара, често је ту проводио време, док је Епихар на Сицилији зачео античку комедију. Овај фестивал посвећено одржава пламен античке традиције која је поред Елизабетанског доба најзначајнији период у историји позоришта.

„У овој 61. сезони фестивала публике је све више, за 30 одсто више него прошле године, за шта је заслужан квалитет наших продукција. Значајни редитељи су аутори представа, на пример Роберт Карсен или Алекс Оле. Око 40 одсто наше публике су млади људи, чак испод 18 година, а они долазе на овај фестивал због аутентичности овог простора, јединственог у Европи“, наглашава Марина Валенсисе, директорка Националног института за античку драму.

Након прве две премијере Антигоне и Алкестиде, изведена су још два савремена читања старогрчких класика, Есхилови Персијанци и Хомерова Илијада.

Интересовање публике за сва извођења је огромно, уз напомену да је данашњи капацитет овог простора 5.000 гледалаца, док је у доба антике био 15.000.

„Један од разлога великог интересовања публике за овај фестивал јесте чињеница да сваке године имамо нове преводе античких дела. Ангажујемо стручњаке из области филологије који доносе нове преводе, што је посебно важно. Језик се мења, а ми не желимо да представљамо старе преводе. Драме у оригиналу су архаичне, нису у духу времена, и зато нам је битно да су оне осавремењене. Наша публика је зато верна овом фестивалу, јер долази да гледа старе приче, али у новом стилу“, напомиње Валенсисеова.

Ове године су у тематском фокусу питања могућности и граница избора које правимо, односно утицаја судбине на човека. То су кључни проблеми и у Есхиловом стваралаштву, као и у новој премијери Персијанаца, у савременој режији шпанског аутора Алекса Олеа.

Радња приказује ароганцију владара који се дрзнуо да наруши небеске законе и поредак у космосу, доводећи ликове до спознаје последица њихових избора, до патње, али и разумевања њене лековитости која нас све чини бољим, саосећајнијим људима.