Убрзање које забрињава – ниво мора и океана све је виши

Нова студија, објављена у часопису Science Advances, коначно је ускладила све делове слагалице. Подаци показују да је просечна стопа раста глобалног нивоа мора од 1960. године износила 2,06 милиметара на годишњем нивоу. Тај темпо се драстично убрзао и у периоду од 1993. до 2023. године, пораст је износио 3,41 милиметара на годишњем нивоу, да би у периоду од 2005. до 2023. достигао чак 3,94 милиметара на годишњем нивоу.

Убрзање које забрињава – ко су главни кривци

Измерена вредност је скоро двоструко бржа од просека забележеног у последњих шест деценија. Подизање нивоа мора је директна последица климатских промена и представља један од највидљивијих показатеља загревања планете. Истраживачи упозоравају да је реч о процесу са огромном инерцијом који је веома тешко зауставити.

Да би разумели пораст нивоа мора, научници користе концепт „буџета нивоа мора", где збир свих резултата мора да одговара укупном измереном порасту. Захваљујући новим подацима, тај буџет је сада „затворен", са неслагањем мањим од 0,18 милиметара годишње.

Анализа је квантификовала главне покретаче од 1960. године. Највећи допринос долази од термичког ширења океана – како се вода загрева, она се шири и заузима више простора. Овај процес одговоран је за 43 одсто укупног пораста. Отапање леда и глечера чини остатак: планински глечери доприносе са 27 одсто, ледени покривач Гренланда са 15, а Антарктика са 12 одсто.

Преостала три одсто односе се на промене у складиштењу воде на копну. Студија је објаснила и узроке убрзања. Од шездесетих година, убрзаном порасту највише су допринели загревање океана (41 одсто) и смањено складиштење воде на копну (21 одсто). Међутим, од деведесетих година, све доминантнију улогу преузима убрзано отапање леда са Гренланда и Антарктика.

Како је затворен „буџетски јаз“

Деценијама је постојао такозвани „буџетски јаз" – разлика између измереног пораста нивоа мора и збира познатих узрока. Решење овог проблема лежи у напретку технологије осматрања. Кључну улогу одиграли су сателитски подаци који прецизно мере висину морске површине.

Мисије GRACE и GRACE-FO, мерећи промене у гравитацији, прате промене у маси океана, док глобална мрежа Арго пловака пружа податке о температурама кључним за прорачун термичког ширења. Џон Абрахам, професор са Универзитета Сент Томас и коаутор студије, изнео је резултате досадашњих достигнућа.

„Годинама је постојао фрустрирајући јаз између тога колико смо бележили да океани расту и колико смо могли да објаснимо појединачним узроцима.Овај рад показује да се, са бољим инструментима, процесима и паметнијом анализом, та рупа у знању може затворити. Сада са већом сигурношћу можемо објаснити пораст нивоа мора“, навео је професор Абрахам.

Ови трендови који забрињавају истраживаче вероватно ће се наставити и у наредним деценијама. Чак и ако се емисије гасова стаклене баште стабилизују, огромна инерција океана и светског леда подићи ће ниво мора у годинама које долазе.

Прецизно разумевање покретача овог процеса кључно је за израду поузданих пројекција и планирање стратегија за заштиту приобалних подручја.